Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 2

Стр. 83

Пут у

Прпјатељу! Живпш ли ? — Може бити живипт тијелом, а духом? . . . Е, ту знам, можда ћеш стати, па се промислити... Јест ирико, тако и треба. Мисли, мисли па мп кажи. . . . Рећи ћеш : па живим ! — Не би рек'о; јер тијелом живјети, то није живот Тијелом живјети то је ад пакао .... Тијелом живјети пријатељу, губнш обличје величанства Божијег. Тијело је смрт . . . Тијело — кад било пада — гине .... Тијела нестане! . . . О, па реци ми сад, ако тако мислиш : живиш ли? . . . — Не прико, нпје тако . . . Ако ти је жив дух, онда си жив, — иначе си мртав .... Али станн и ту па се размиели .... Дух је сила, која живи. Дух је дар од Бога, који је човјека обдарио и поетавио га за старјешину на земљи; али само у том енучају, ако живи духом живим. Духом, који човјека спаја са највећим добротвором све васионе — Богом. „ Еоја јв корист (човјеку) ако сав свијет задобије, а душу своју изгуди и ? вели си. Евангел. Матеј (16. 26.). 0, драгн пријатељу! Жпв си, ако ти је душа чнста, мирна, света, неиорочна, патриотична, карактерна, љубавна и т. д. Ако нпје така онда си духовно мртав ; само ти се коетур вуче по земл>и, ужива насладе земаљске, а справља се за вјечну осуду, коју си сам заедужио, уживајући насладе тјелесне Приј атељу! Треба да знаш „т гут у живот", ако еи рад. да будеш срећан .... Пут у живот казао нам је највећи учитељ рода људског Исус Христос.

„ГОтн ткож, Готоди, (клжи ,ии, и гтјзалп ^ ТЕОИЛСћ ил8чи Л1А, НД1ТДКИ ,ИА НЛ ИГТИнУ ткои и ниУчи л 1 а " (Псал. Дав. 24. 4—5.) Сва дјсла Нзегова казују нам лијепо „ пут у живот а . Он сам вели: „Ја сам живот, тгут и истина и ! Он нам је сам приказао велика дјела науке свете. Наука је духовно пиће, која нашу душу напаја и храни. Без науке, душа је наша мртва. Пријатељу! „ Наука је тгут у живот и . Али наука добра и истинита. Каква ли је разлика између научена и проста човјека? — Научен је жив, а прост — на против духовно мртав . . . Ох, пријатељу! Како ли је слатко кад научен човјек чита из еваке тварке славу и величину Божију; колико се узноси његов дух у горње регионе, те се напаја миљем сласти, миљем духовног — вјечитог живота! . . Наука нигда не гине. Н>у, нити ватра гори, нити вода топи. Сва природа јесте велика књига дјела Божијех и ту књигу ко чита, — које разумије и проучава, тај се удостојава величине и славе Божије! Тај у души осјећа неки: „ мир и радост, који превазилази сваки ум и (Фил. 4. 7.) Онај је народ сигуран, да ће му будућносг сјајна бпти, који у своме средишту гаји „ науку и праву. Онај је народ духовно жив, гдје сваким даном ради о просвјети, подижући школе и учевне заводе ... И онај народ зна које је „ тут у живот и ! . . . Мало је људи на свијету, који у овом добу не теже за науком. Па и српски народ, поносити се може, да је и он прихватио перо и књигу у руке — Сребрни мач XIX. вијека, да и он напредује у просвјети !