Bosansko-Hercegovački Istočnik

:Св. 2

Стр. 85

Иск I. Поштено ти ради, а свој нос'о пази, Ник:1да у друштво хрђаво не слази, Па ће т' добри Господ, добру .судбу дати, А на оном св'јету раја сласти слати. П. Праведнички живп, Никоме не скриви, Опроштаје ишти, Да т' савјест не тишти. ГГо наредби Бога, Врш' закона свога; Тад ће судба твоја Бити доброг кро]а,

НГго ће Господ дати, Живот вјечни слати, ' У небеском граду У рајскоме сладу. Ш. Поштен живот, добра дјела, љубав света, чпста душа, Нек ти вазда то четверо са радошћу душа слуша; Јер поштење, чиста душа, највећа су, брате блага. Чиста душа, љубав света, добра дјела, вазда драга. Нек те душа вазда љуби, стар или млад, брате био, Тад ћеш онда Богу, св'јету, драги брате, бити мио. У Мостару , на бијеле покладе 1892. Јово Тута.

Наименовани.

Тодор Јунгић, срнско-православни свештеник у централној казнпоници у Зенпци, по препоруци духовне власти, наименован је капеданом за Босанско-Херцеговачке чете п премјештен је у Сарајево, гдје је свршетком мјесеца децембра 1891. год. предузео службу.

Петар Лапчевић, свештеник н учитељ сри. правосл. школе у Д. Тузли, родом из Подгорја котара ВргинаМоста, у бившојГ банској рсгементи крајишкој а у данашњој загребачкој жупанији, попрепоруцп духовневдасти, наименован је за свештеника у централној казнионицп у Зеници,гдје је већ нредузео службу у почетЕсу мјесеца јануара 1892.

Раз Допис. Из једног краја Херцеговине. ГГошто се налази у нашем крају, то држим да их има ддвољан број и по другим мјестпма ових покрајнна, т. ј. такових г. г. учитеља на комуналним школама, који врло слабо, или никако ноће, премда су Србн, да цркву у неђељне и празничне дане посјећују, чега ради тим Новодом дају сасвим хрђав правац нашој омладини, а такођер п народу, који се на љих доста као на своје учптеље угледа; јер како ће свештеничка проповјед имати утицаја на народ, кад школски наставници у томе неће да нду на руку? Како ће дјете да буде уљудно и мирно у св. храму Божијем, кад не види пред собом онога, од кога има мадо страха? Зар може свештеник излазити из св. олтара служећи св. тајну, да на страни ђецу умирује и у ред ставља? —Ако их н. пр.

Н о.. послнје опомене, пријавп дотичној власти, да их макар строго опомене на дужност, онп се тада нађу увријеђени н иочну састављати партаје, као испрактицирани адвокатн, ' противу свсштеника, и због оваквнх узрока, највише има случајева да учитељн неће да живе у љубави и слози са свештенством. —Знам н то, да еу мпоги учитељи неискусни у одговарању св. лнтургије, пак се баш и стиде од простога народа доћи у цркву, те с тога, или долазе на свршетку, или сасвим изоста ју од похађања цркве. А.ш на то учитељи не трсба да гледају, јер народ обикне као на сваку другу ствар, тако и то. Има доста учитеља богослова, који знају сав поредак пјенија; ако ди неки немају природног лијепог гласа, они немају ни воље да пјевају за пјевницом, алн онн зато долазе к цркви, ђецу уре-