Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 116

Б .-Х. ИСТОЧНИЕ

Св. 3

држе свјеће, показујуки своју чистоту и означавају присутну божију благодат. Отуда је јасно, што св. црква при обручењу не даје свјеће свјема него дјевицама (новоневјесним) само. Јер су дјевице саме изишле на сусрет жениху са свјетилнпцима, као што се у јеванђељџ чита. По овоме другобрачницима, при вјенчању, у чину о другобрачним, није допуштено давати свјеће." ''(Јимеон Солунски гл. 279.). Кад је свештеник дао по једну свјећу и женику и невјести, за-почиње обред обручења са ,,К.тигоглокш -к Еог нншђ ..." као што је прописано у Требнику. Пишање: Кад се одузимају свјеће од новоневјесних и предају куму и старом свату? П. В. II. Одговор: Кад се друга молитва на вјенчању прочита велегласно, и то молитва: „Е.мгомокжђ е »1 Готоди Еоже нпшг иж( тлннлгш н чијтлгш"... и на свршетку исте при изговореним ријечима: , г ...коцакп"к гакш (к^тнлл нл некесн " свештеник узима свјеће од брачника и предаје свједоцима —- куму и старом свату, који стоје на средини цркве остраг пза леђа новоневјесних. Питање: Како п кад се руке новоневјесних састављају'? II. В. II. Одговор: Кад је свештеник из „опште чаше" дао вшто растворено с водом да новобрачници по три пут пију, одма затим саставља руке њихове — дееиа с десном длан с дланом приклопљен — на које свештеник ставља крај свога епитрахпља, придржавајући га својом руком, па тад обилази са жеником и невјестом око стола (3 пута) од десна на лијево, пјевајући: „И(.ш ,шкУн".„. „ С катш ,«8теницш и .... и „Сдикл тее ^ Хркт( Е оже ".... (Пособ. к изуч. Правосл. Богословља Николск. 703 стр.). Но осим тога пошто свештеник састави руке новоневјесних, гд1е је обнчај, може их са марамом повезатп пли покрити, те онда пред њима иде и с кадпоницом кади, а женик и невјеста за њнме. Пишање: Које је правпло црквено на први дан воскресенија ? М, 0. Р. Одговор: По црквеном уставу или Типику правило је ово: „Око поноћи почиње се шлуио&ница, на којој се поје канон од велике суботе; кад се врши полуноћннца, н канон, свештеници обучени у потпуно црквено одјејаније са среднне храма унесу пдаштеницу кроз царска врата у

олтар, и положе је на престол, па ком остаје до самог Вознесенија (Оданија паске), за знак да је Христос пребивао на земљи иосље воскрсенија 40 дана; и прије него што се почне јутрења свештеннци излазе из олтара кроз царске двери и на сјеверна врата црквена (гдје има, а гдје нејма на западаа или јужна) с крстом, Евангелијем, иконом воскресенија са запаљенпм свијећама у спроводу нррода, пјевајући: „Во(крЕ(жГ( тко! Хр'Г(Т( тш" . . . . и обилазе три пута око цркве, које означава долазак мпроносица и ученика на гроб Христов. Кад се обишло и стало пред затворена западна врата црквена, онда најстарији свештеник по чину држећи у лијевој руци крст а у десној кадионицу — кадећи крстообразно затворена врата црквена, возглашава: „ 0 ,! нк,4 ( кат ^ и , . . ." послије -ллтин-к па тропар : „Хрктбсћ ко^кр«!"' ... (3 пута), па онда појцн отпјевају исти тропар (3 пут); иза овога свештеник говорп стихове: „Дд ко (кркн !т ,л Еог -к" .... „ Мко ИСПзЛтг" . . . „ТЛКШ ДД ПОГИ5нУт>ћ" . . . . , Сж джк егож( (откорн Г6(Подк" . . . „СлЛм" . . . . „и Ншн^" . . . Иза сваког овог стиха и иза „млм" и „и нмн-6" пјевцп отпоју : Хр'кт6(^ ко^крк:". На пошљедку еам свештеник вишим гласом одпочне пјевати: Крктосв ко(кр!(! изг .шрткм^-Ћ, (,ш'ртГ|о с,и!рт г к попрЉг". . . и тада — као ангел, којп је одвалио камен од дверн гроба, —- отвара врата улазећи у храм са народом, а пјевдп одма продуже пјевати: „и (Кцшлгћ ко гроЕ^т* жнкбт-к длроклкђ ." (Међу тим сва је црква иапуњена мирпсом тамјана за знак обилате благодати, жгја нам се даје усљед воскресенија нашег Спаситеља). За тим јектенија велика и по возгласу катавасија: „Во(кр!(ж'ГА джк" . . са припјевима „Хр'Г(т6( ко(кр(((" и т. д.; по трећој пјесми Ппакој: „Предварившија," по шестој пј есми кондак: Ашче и во гроб снишел јеси и . . . ; затим „ Воскресеније Христово видјевшс а (3 пута); на деветој пјесми припјевп празника. Свјетилен: „ Плошију уснув ". . . (3 пута); На хвалите стихире четири гласа 1-ог : „ Појем твоју Хрисш. и Затим етихире паске са припјевима. Сваку пјесму канона започиње свештеник, п на свакој пјесми кади сав храм са крстом и пред њпм свјећоносци. Ово кађење означава ону непзјаснпму радост, коју дајевјернима, као штојеи апостолима дао појав воскресавшег Гоепода средством крсног страдања" (Црк. Богос.). Прп концу јутрење, на глас: Слава и њиње и ријечи: „дрВг-к др&гд Отитлњ, рц(.и'к Бр<1т'Г( и т. д. свештеници