Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 268

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

славиио, мјесто „Суботе." „Недјела је ријеч старо-словенска, а значи : „Не дјелај — не ради!" а значи и: „дан воскресни", јер је Господ Исус Христос у тај дан славно пз мртвих васкреснуо. Метнимо руку на срце, па истинито рецимо, да ли ми овај дан — „Недјељу" — светкујемо, како би требалп и моралп, као прави Хрпстијани и насљедници царства божијег еветковати. Одговарате: „Не светкујемо!" А за што не, брате Србине и мили Христјапине? Зар ти је мало шест дана бринути се о „насушном хљебу" и другим твојим и свјетским бригама? зар тп је мало што шест дана гријешиш и све већма у ттаклени гријех упадаш, него хоћеш и седми дан — Недјељу, да скрнавиш и не светкујеш?! Жалосно је то, врло жалосно!! Петар се извишује, да не може славити Недјељу због овога, Павле због онога, а трећи вели: „сваки дан, божпји дан, за што не бих и данас радио, да што впше заслужим," а овамо му пуне житнице и хамбарови! Четврти пак надри-учењак вели: „А за што се Бог седми дан одмарао? па њему, као Богу, није се било потребе одмарати, та ако се Он седмп дан и одмарао, за што, да се баш и ја морам одмарати ?" На то ти одговарам, надри-учељаче, ово: Истина, Богу, као најсветијем и најсавршенијем, није било потребе одмора, али се, пошто је створио овај свијет, за то одморио, да ти Својим прпмјером каже, да се и ти пошље шестодневне радње одмориш и тај дан Њему посветиш, размишљавајући о Његовој Свемогућности, благости и свим даровима, којима те обдарио, као најплеменитпјег створа на свијету, те да чиниш бого-угодна дјела, бринући се о спасењу душе и тијела, а и сама те природа нагонп, да се пошље рада одмориш, без кога одмора не могу ни безсловесна створења бити! Ја мислим, драги мој надри-учењаче, деветнестог поквареног вијека, впјека безбожија и сваке људске покварености, да нијеси жално по више дана провести беспослено са пријатељем, који ти је можда какво мало добро учипио, а жалиш провести један дан у седмици, размишљавајући о Богу и његовим благодатима, која ти је учинио, што ти нико, па и овај цијели свијет, не би кадар могао учинитиТа Он је за те и Своју драгоцјену крв на крсту пролио, да

те спасе и избави од праотеческог гријеха п уведе у царство своје вјечите славе —• небесни рај. Ето чиме захваљујеш своме Створитељу, који те обдарио разумом и слободном вољом, те којп те поставио гоеподарем над свим земаљским блогима, да га славиш, хвалиш и у њега милости просиш, тако, да послије смрти дођеш у рај. Покај се грешннче п од својих недјела, завјештај се Богу, да не ћеш више нигда грпјешити, а Он ћете, као „блудног сина", опет к' себи у наручје иримпти и загрлити, јер не жели: „да ни једна од изгубљених оваца пропане, него да се спаее и пма живот вјечнп," а на другом мјесту у св. Еванђељу стоји: „Бог воли једног грјешника, који се покаје, него деведесет и девет праведника." За то, док је вријеме кај се, јер пе знапг, кад ће доћн Син божији, тако, да му можеш слободно страшномсуду престати и уљећи у Његову славу. Наши стари много су боље светковали IIедјељу и друге празнике, а н цркву боље походили, пего је мн дапас походимо. У она бурна времена, кад православни Христијани бијаху на све стране прогањани н онда налажаху највећу насладу и утјеху у црквн, која их у њиховим најчемернијим данпма тјешаше, наговјешћујућп им бољу будућност : даћсједном св. православл>у и милом нам Српству спјпути сунце правде и свете слободе. А шта да речем за оне муке, које бпједни Христијани, молећп се Богу по пештерама и гудурама, подношаху? На хиљаде хиљада живе их у тим пештерама затрпаваху, којп се нн тада не хтједоше одрећи светог иравославља и милог Српства, него у нпјгрозппјим мукама спокојпо умпраху. Тиме нам дадоше примјер, да и ми тако ноступамо, те да се у највећпм мукама не одричемо: наше лијепе православне вјере. Него, ми смо много сретнпјп од наших праотаца, јер су престала клета гонења, а настала слобода вјере п миле нам српске народностп. Ми смо пак ову слободу криво схватили п разумјели, па мјесто, да се чврето држпмо у православљу, то ми сваки дан све више и више назадујемо и пропадамо. Дођеш ли иедјељом у цркву, видјећеш свештеника у св. оетару, учптеља за пијевницом и неколико стараца и старица и то тп је све! Што милозвучна звона позивљу на молитву, то се и не чује, нсго се зором отварају трговачки дућанн, кафане и механе!