Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 8 Б.-Х.

в.) би ли народ био у стању да према такој уредби собом издржава свештеника и са коликом сумом. За ријешење нрвог иитања требало бн сазнати мигаљења прота, — односно надзирате.ва, како они за добро налазе а тако исто запитати за мигаљењо и све цркиено-школске општине и још обавијестити се: која бн села желила да се сложе у једну парохију. За овај посао требало бп у сваком протопрезвитерату одржати по једну скупштину од свега дотичног свештенства, која би за сваки иротопрезвитерат створила пову дпобу парохија по свом најбол,ем мши.љењу и Митрополији свој план иоднијети. На овај би начпн била ријегаена н тачка б.) Сад је на реду тач. в.) Ту сам мптпљења: 1. Парохије треба да буду такове, да од самог њиховог прнхода свештеник према своме позиву може пристојно живјети. 2. Народ треба сам да измеЈју себе купи парохијал. 3. Народ да плака свештеника. Све ово треба да народ чиии преко општина а св. Мптрополпја нека одреди колико би која парохија плаћала х^одигање парохијала, па да се укнне сасвим бир. Попгго се распореже колико ће која кућа давати, онда треба одмах да свако село из парохије нзабере по једног општинара, који ће иредузети да тај парохијал купи, а гдје би било у близини неколика села са мало ку На. могао би у н>нма једаи хгуПИТХ1. Овх1 одборницхх сачахБавали би парохијску општину, којој би свуда предсједником бххо дотххчни свегатенх1к. Сви за поједина села изабрани одборнпци купили би свахш у свом селу парохијал а ску п. 1зе1хи новац нредавао бхх се у ири-

»ЧНИК Стр. 409 суству свештеника благајнику, који ће новце држати у опгатинској каси. На овај би начин и по варохпима опгатине преко одборншеа купиле парохијал. Свештенику би се издавали новци мјесечно унапрнјед на његову признаннцу. Наравно да би требало од вис. зем. владе израдити да су ово све општиие и одборници обавезни радити XI у случају хх,нховог у том послу хтемара да свехптехшхс може јавити иолитичкој области да она посредује. Тако псто, ако неко неби хтјео с лијепим начшхом благовремено одборницима плаћати парохијала, може свештепик јавххтхх полит. областп. да она посредују и утјера га, али новахх; да се увијек 1хреда опгатини, која је дужна на врхуеме иснлаћиватп свегатеника. Као једно срество за лакшу, бољу и правичнију раздиобу иарохпјала, могао би се народ у свакој парохијн подијелити на г> класе: а) богате, б) средње људе и в) сиромахе, те како по варогаима тако и ио селима према класама парохијал разрезатхх. Ако би се ова диоба овако учинила у споразуму пароха и парохијана, то би био као неки кључ за разређење парохијала данас најлакши, по коме би свака кућа према томе парохијал плаћала, да ли спада у прву, другу или трећу хсласу. Ово би но мишљену овам. свештенства био најправеднијн начин рнјехиења питања о дотацији свештеиства и он би се дао извести свуда по варошким општинама, дочим код сеосхсих било би у почетку великих тешкоћа и нетачности. Али од тешкоћа неби требало презати особито олдје, гдје се иде у корист народа као што је у овој ствари нарочпто, пошто ће се тим једно хгористпти свенггенпку материјално а друго буднће се у пароду свнјест о његовим правима ц дужностима, о његовом задатку и по-