Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 416

Св. 8

ркнца на лњи8", иршсазан у „Т\1агазину" за год. 186о. стр. 166. 4 ), а друго краснм сребрени кмвот, са днвно израђенпм натнисом: ,,-ј- с К1н кнкст/. тондстирл и>рахокице \-(П\,Ик СТГО К{/1ИК0Л1ЧНИКа и пок'кдоносцл ^кл Гбор« гјд, схтвори се кхднм скЕосшенно<их пдтрј» лр\-оу пскк сколгА к\'рх иа\-се!о и /ИИТрополЈт8 д ккр кско^их к\'рк <ИЈкарно и јг^лшгк и8ки сх кратјадгл к г кл »п, зрки." (од створења 7128. од Христа 1620.); тај кивот, који је прнказан у „Гласнику зем. музеја" од 1889. књ. IV. стр. 9. и 10., чува се у старој сарајевској црквн п цпјелнм својим бићем показује велику снагу и богаство тога манастира још и у ономе бурнои н кобном XVII. вијеку. Кад се свему томе дода још и овај горашкн „Отачник", затим један запис ма другој књизи горашке цркве, у коме- се наводн пропаст манастпра Ораховпце, онда су овђе приведенн сви податцп, којп говоре о томе знаменитоме манастиру, а мени су до данас позпати, премда је могуће, да у другим опнсима имоде још који податак, за којег ја не знам, па усл>ед тога, поред све најбо.ме воље, она моја цртица неће можда бити потпун псказ познатијех сиоменика нсте старине. А сад још нешто мјестопнса о томе манастпру. Приведени податци показују, да је манастир Ораховица лежао на ријсци -Л пму, а у нредјелу Дабру, дакле у крају, 1»е. су манастнрн Мнлешево, Тројпца, Бања н Добрун, а то је на дсњем Лиму. Размишљајућп о тој сТварн, ја сам неко врпјеме држао, да је тај манастнр бпо у селу Ораховици, у Внше1 радском котару, што 4 ) Годишњнца II. стр. 250.

(према аустр. генералштабној карти) лежн нешто у страну на лијевој обали Дрпне, а сниже ушћа Лима у ту рнјеку; али, пошто то мјесто не одговара нзразу „на р'кц'к ли/и8", то сам наставпо да.1>е пстраживање, и срећом прољетос сазпао, за право мјесто ђе су рушевпне тога манастпра. Према казивању поузданпх лпца, то је мјесто на једном лијеп >м овпсоко.м заравањку, таман на стакцнма Лпма п Дрине, у лијевом лимском углу, дакле у чајничком котару, а Закаоској парохпјп (цркве чајничке), у којој је н град Самобор. Мјесто то зове се и данас Ораховнца, алп не знам далп је тамо и село н како се оно зове; тек је доста то, да тамошњп народ исто мјесто тако назива и знаде, да је туј некад био манастир, чије се рушевине и данас познају, па сад внлш не може бити сумње о томе. да ли су то развалине манастира Ораховнце. Толмко сам сазнао о томе, премда самог тог м јеста посјетио нијесам, али ћу то можда којом прпгодом и учиннти, небп ли још штогод сазнао о томе знаменитом манастпру и тако кашње предао јавностп потањн оппс његов. Овоме је уједно показано, да остатке мапастира Ораховице ваља прнбројптп међу старине херцеговачко-захумске епархије, н у шематнзму провести нужпу допуну, —■ а још је показано п то, да је предјео „Дабар" бар у црквеном смнслу, захватао крајеве од Лима уз Дрпну, дакле свакако данашњн чајничкн, дио рогатичког, па можда п фочанског котара. 20. \ Г П. 1892. 3. —