Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 8

(Јтр. 421

мјесто, које се зове ,,Збориште". Ово се мјесто обично у сред села надази. На збориште дође дотични свештеник, и он држи бденија и сггомпње имена домаћина. Сутра дан поране сви домаћини, са одраслијим мушкардима, дођу у манастир да прпме биљеге.*) Кад се сви код маиастира псгеупе, онда домаћинп, које њихово се.10 држи да су најпоштенији и најпаметнији, улазеу пр«ву, па дијеле по правици млађијем би .Ђеге. Кад нх подијеле, онда младеж све два п два чапоредо, изишав из цркве, обилази са свештенпком трп пута око цркве пјева јући : ,,Го-спо-о-о-ди по-о-о-милуј нас Госиоди." Овако пјевати, зове се: ,,господати". Пошто овако „госиодајући" три пута око цркве обиђу, крену са свештеником у село, а старјешине остану код цркве, па нуде н часте ракијом свакога, ко се ту деспо, — па био он познат и.тп непознат. Поштосвакога по два-три пут понуде, одлазе кућама, ђе ик чекају гостп: рођаци, кумови, пријатељи и знанци ; ту се веселе два дана, а гости из даљине и по три дана остану. Напријед сам рекао, да је одраслија младеж, још изјутра кренула са евештеником у село. Од све младежи, некп су на коњу а неки пјегаице. Пјешацп зову се „јармошг 1 , а цијело друш тво зове се: „Крстоногае." Свегатенпк с крстоногаама мора посјетпти сваки тор и сваку њиву;утору светитп водицу а и на њиви молитве очитати. Свраћају се и на гробље, ђе свегатеник прочвта читуље и прелијева гробове. Ту на гробљу за „упокој дугаа" поприхвате се јелом и пићем, па крећу даље готово без престанка „господајући." — Уз господање по кад-кад додају: „Крстоноше крста носе, уз крста се Богу моле, Госпо о-о-ди помилуј нас Госноди!"

*) Б1и1.еге се вову : ирквене ваставе, крст, епитрахиљ, свјећњаци, требник, кадионица, иконе и т. д.

Пред вече истога дана, кућне старјегаине кад внде, да ће кретоногае већ готово обићи село дођу са својпм гостпма на зборпште; тамо дођу п жене, особпто младе невјесте, па пошто свештеник свети водицу или масла, (ако се случајно деси још један свештеник) тек онда настаје право весеље: младеж свпра, игра, пјева и пуца из пушака до мрклога мрака, а старијн засјели са својпм гостима па шпу н разговарају се. Пошто су се прплнчно провеселили а бо'ме и папили — одлазе кућама. Чнм кућама дођу засједну с гостпма вечерати, а млађи по вечери почну на ново веселптп се, пјеватп п играти; старији пак сједе и разговарају се, док не превали по ноћи. Сутра дан млађи су кућани већ рано на ногама, а домаћин са гостнма по доцппје устаје. Пошто се умију, Богу моле, пију каву и ракију — па доручкују. По доручку гости обично сједе и разговарају се, а по неки прплегне те спава готово до ручка. -— Еле и овај дан разговарајући се и пијуцкајућп брзо прође. Што се тиче здравица приликом завјегнне, оне су посве сличне здравицама о слави, само се овом прнликом уз остало додаје: „Оретна завјетина, сретна наша задужбина, сретие молптве код Пога пријатне, ако Ног да ! Да пам Пог да тпху кншу н 0лагу росу. Куд' крсга ходила, туд' жита родила, а куда п не ходнла п 'пуда жита родпла, ако Бог да! — нашто прнсутнн одговарају : Амин, Господн помилуј!" Српски народ у овнјем крајевпма поштује и цијени завјетииу као год крсио име, а у колико сам се собом унјеритн могао, ни трошкови нису мањи него о крсном имену. Толико о овом српеком обпчају. Л/улешеоо, на Петрове покладе 1892.

Крсна слава.

Ову сам „Крсну славу" преписао из читуле Георгије Неимаровића кројача, која јо иисана штампаним словима 7. и 8. априла 1826. год. у Фочи. — Иста се читула налази данас у Бањојлуци код Јелке супруге Димитрнје Неимаровића сипа Георгијева.

Во славу п чест. Во славу иже во Тронцје славимому истиному Господу Богу и сиасу нашемуИеусу Хриету, во премногаја молбп моленнја нреевјатија, пречнстнја, пребагослвенија, славннја владичици нашеја Богородицн и нриснодјеви Марији во заступленпје; 3