Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 472

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

датума сваке просте године за један дан, а сваке преступне године за два дана напријед, нередовно светковање Васкрса, због чега — као код школа — бивају неједнаке полгодине и т. д. ГГредлозп су Сихарта за поправљену подјелу годпне овп: Свака четврт године добива 91 дан, и то први мјесец по 31 дан, а остала два мјесеца по 30 дана. Само пошљедња четврт, а преступие године и друга четврт, пмале би по 92 дана, додавањем једног дана на крају дотичне четврти, односно додавањем 31. децембра д 31. јуна. Први дан сваке четврти године, дакле 1. јануар, 1. ап^шг, 1. јули и 1. октобар, падао би свагда у недјељу, а 31. децембар сваке године и 31. јунн сваке преступне године требало би уметнути између суботе и недјеље 30. децембра и 1. јануара, односно 30. јуна и 1. јула као осми недјељни и радњи дан. Васкрс би свагда падао 1. априла, а први дан Божића опет сваки пут у недјељу 24. децембра. Да година с једним њених највазкнијих дана (најдужи, најкраћи и једнака дужнна дана и ноћи) почиње, требао би се почетак њен за 11 дана натраг премјестити на најкраћп дан. Да се тих 11 дана избаце, морали би се првих девет година уведеног поправљеног календара девет сувишних дана (31. децембар) и два дана преступних годива изоставити. То рачунање времена почињало бп се тако са годином 1901., да би почетком 1910 године спроведено било. Недостатак, да пошљедња недјеља у простој годпни, а у преступној години и пошљедња недјеља прве полгодине имају 8 дана, мора се — вели г. предлагач —- са обзиром на. острле добити поправљеног календара, мирно примити. Нама је још напоменути, да је Сихарт неким обавештајем остао за сада дужан, а то је, како би се звао овај осми дан дотичне недјеље а да се ред дана других недјеља не поремети. „Н. Д." Поклон српско-православној цркви у Зборишту кот. Бос. Крупа. Госп Т>уро Радић трговац и његова супруга Стака из Врнограча, и недавно преминули Вук Медић тежак и честита старина и његова такође преминула супруга Јока из Глинице кот. Бос. Крупа, поклонише и бише освећена са великом свечаношћу на Илијин-дан 20. јула 1892. г. у поменутој цркви два велика звона. На освећењу кумовао је звонима Милић Добрић тежак из Зборишта и придарио је истој цркви у готову 26 фор. За ово дјело нека им је

најтоплија благодарност од стране српско-православне црквене општпне у Зборишту; а пред цијелим српско правосл. народом нек им служи на дику н понос, јер освјетљаше свој српскн образ. Живима дај Боже још дуг живот и здравље, а блаженопочившем Вуку и његовој супрузи Јоки вјечито блаженство на ономе свијету. С. В. Јавна захвала. 1. Госп. Никола Качавенда из Ск. Вакуфа, дана 6. јануара 1892. г. поклонио је и даровао цркви Вранијег Брда, један комад земље у површпни од 386 ар. лежећп у Ск. Вакуфу, у вриједности од 27 фор. а. вр. за српско-православно гробље. 2. Ђуро Обрадовић житељ из Костића, титор попа Алексе Кнежевића, дана 4. фебруара т. г. поклонио дрвену икону св. Николу за цјеливање достојне у цркви Вранијег Брда у вриједности од 5 фор. а. вр. 3. Житељи, синови | Ђурђа Бекића, Марко, Иетар, Илија, и супруга Пера, из Живиница, титори попа. Луке Поповића, дана 30. јула т. г. цркви Вранијег Брда даровали су једну литију (црквени барјак) у вриједности од 38 ф. а. вр. Ова општина изриче јавно горњим родољубпма црквеним и најљепше захваљујући им: живили на многаја љета. Из држане сједнице у Ск. Вакуфу 30. јула 1892. године. предеједник општине Васо Ј. Кукољ, с. р. Јавна благодарност. Митар Ђурић трговац из Обудовца поклонио је цркви Обудовачкој, у котару Брчанском, 9 јутара ораће земље у вриједности 360 фор. (словом триста и шесдесет фор.) На овом племенитои и родољубивом дару одбор поменуте цркве изјављује овом богољубивом приложнику Митру и пред свијетом јавну благодарност. У Обудовцу 18./30. јула 1882. год. Црквено-школски одбор. Предсједник цр. шк. Благајник Миливоје Стојчевић, Јанко Бошковић, свешт. Гор. Жабара. . трговац. Рачуновођа Јоваи Јекић тежак. Јавна захвала. Висока земаљска влада за Босну и Херцеговину благоизвољела је милостиво уважити молбу потписане црквено-школске онштине у Обудовцу