Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. ббЗ

је овај производ његове красне душе већ до сад објављеи и описаи у српској књижевиости, и за то ћу се позабнвити ов^е потањим описом овога „Триода", држећи, да неће бити на одмет, да се ова публикација придружи могућој првашњој књижевној објави. Књига је у формату обичие црквене осмиие великог кола; листови су дугачки по 29 а широки ио 20 цм. Хартија је сасвим дебела, а средње фииоће. Повез је чврст, а дебеле дрвене корице обложене су јаком кожом, са одговарајућим шарама. Штампа је крупна, чиста, јаспа и доста лијепа; мала слова висока су по 4 мм. Текст је раздијељен у двије колоне но дуљиии, које су високе по 23, а широке по 6'7 цм. Слова су чиста црквена ћирилица; само у по ђо-којој титли, н. пр. над ријечи „славл" имадс слово к облик босан. ћирилице. У штамни је скоро подједнако употребљавано г к као п к, па се они трудбеипци јоште свуда служилм са га, а ниђе са а , свуд са к>, а ниђе са љ. нак имаду и "к и је, а такођер и скраћења за двоглас „тр" п „тк". Мастило је црно, а наслови и почетна писмена поједннијех одјељака црпена. Главнн наслов на иочетку: „Трип 'кснЕцк с г к к/иа ио» чјнде/их " нзведен је краспим велпким сло. вима, а монограмскнм спојевима, онако, као што је у херцеговом натпиеу; његово слово >3, истог је облика са таковијем словом у сиоменутом натиису. Ред табака означен је у доњем десном углу на сваком 1. 2. и. 3. лнсту, и то рим. словима и бројкама; и. пр. а I., а II., а Ш. — в I., в. П., в. III. и т. д., али је нека побожна рука, на првом иримјерку истог триода ставнла другу ознаку табака и то малијем црквеним словима, на средини доље, на сваком првом и пошљедњем листу у табаку.

Од овог Триода налазе се у горашкој цркви два примјерка и оба су у главном прилично очувана. Од првог ирнмјерка налази се данас сав садржај од почетка па до свршетка, ђе је на засебном лисгу поговор издаваоца исте књиге; само нема листова од евент. предговора и новеза. Други иримјерак нема увода ни 1.—3. табака; од 4. табака имаде само 4 листа, а остало даље до краја све, заједно са ноговором. Овај је други примјерак употребом много оштећен, дочим је опај први боље очуван. Посљедованије овог Триода разликује се од садржаја данашњијех књига исте врсти у толико, што се у њему налази дот. текст почевши од неђеље Митара и Фарисеја, па укључиво до нетка (5. неђеље вел. иоста, чиме се књига уједно завршује; данашња пак редакцпја имаде такођер и иосљедоваиије Лазареве суботе, Цвјетне неђеље и цмјеле велике седмице, до укључиво свега посљедованија на вел. суботу. Ову околност означује и сам главни наслов на почетку књпге, којп гласиовако: „Тршгксмгцх ск.кго,ик почјнае/ик (1'НЕдл'к /ИК1тд11а и флрисед, даже досвоути сгго Правопис н С1слоп тех«ста истовјетаи је ономе у октоиху војводе Божпдара, а и језик овога издања, не пзостаје својнјем србу.вскијем облицима иза другијех издања онога времена. У потврду томе нека послужи овај впјерни пзвадак: Пе П0 /И0ЛИ /ИСЕ фарИСЕИСКК! БрЛТЈЕ. ИЕО БКЗНОСЕИ СЕКЕ, С (И'к'рИТСЕ. СДгкрИЛИ, СЕКЕ Нр^кдБ К/ИН /ИК1= тарски П0ЦЈЕН1Е/ИК ЗОКОуфЕ. Лц*ксти На'Т> КЕ гр^шнкие".".' илн: ,,С9чкска'го дара, расто* чикк кога'тстко. скк г КЕсаокЕ'снк1/Ии иаск^сЕскоти ич:ааннк1. ит'к\"к ЖЕ'лае иицје, гладо/ИБ тага\ к НЕиаскпраТесЕ, икккзкратмвсЕ кккаго оутрокно/и8 цјц8 ккзикак>СЕ слкза/ии. прји/ииаи гако нде/иникл, припа'да101Ј)а члколкжјелкн испси/ие".