Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2 Б.-Х.

манастира. Сваког год. течаја примаће се до 10 питомаца. Ово је заиста радостан глас, јер досадање калуђерство, са врло малим изузетком, стајало је тако ниско што се образовања тиче, да је служило на срамоту. „С. Г." Светосавска бесједа у манастиру Гомионици. Фала драгом Богу, поче се и код нас Срба по селима славити српски просветптељ свети Саво, јер ево ово је друга година како се и у манастиру Гомионици поче свети Саво прослављати. Ја као више годишњи познавалац прилика манастирски, могу слободно рећи да је готово све мртво било док оно 1890. годинЈе, недонесоше придпке омиљеног нашег господина Петра Иванчевпћа учитеља, а садашњег јерођакона, коме смо сви одани и захвални на његовом раду и труду како при почетку отварања школе, тако и на данашњем и свагдашњем раду око школе. Како напоменух, од доласка господпна Петра Иванчевића учитеља, оживи манастир Гомионица и поче се свети Саво славити, а и наша дјеца српчад учити српској књизи. Е огријепшо би се ако не речем да ту нема заслуге и садашњи наш високопредобни господин игуман Гаврил Стојнић, јер он у слози и љубави живи увијек, и ђе помоћи треба пружа госп. Петру Иванчевпћу, знајућп да га он заиста не ће на танак лед навести. Њпх двојица отворише данашњу нашу орпску школу. Светосавска бесједа што јеобдржавата 13./I. 1893. год. врло је добро посјећена је бпла, јер све манастирске просторије пуне су биле свпјета, било пх је из оближњи парохија осим манастпрске, а и нека оближња господа свештеници били су. Све тачке у распореду испале су врло добро. Ученик III. разреда Душан Лазичић својим поздравом и говором, кога му је госп. учитељ Иванчевић у пјесми саставио, добро је изговорио, а у опће Лазичић све је своје улоге најбоље извео. Позоришна престава Краљевић Марко казује на коме је царство, лијепо је испала и свију нас задовољила. Прије преставе била је опћа вечера у школп коју је управа српске школе односно српство приредпло. Весеље је трајало од 8. сати у вече па до саме зоре. Вечерњу је огласило пуцање прангија, а одслужио ју је преподобни господин игуман Гавро Стојнић, а госп. учитељ и јерођакон П. Иванчевић, не могаше служити због своје слабости, јер при свршетку преставе нешто му би мучно, и мораде у своју

Стр. 61

собу неко вријеме отпћи. Послије свете службе ишла је литија у шкоду и тамо јс било освећење водице и кољива. Пред саму ноћ на Савин дан народ се радосно и живо сјећајући се весеља својим се кућама разишао. Прихода је било доста, а и са стране надати се да ће доћи. Кадина Вода , мјесеца јануара 1893. год. Ј. В. Ситничар. Црква не заборавља . . . Највећу срећу, како за привремени, тако и за вјечни живот стиче православни Хришћанпн, ако он искрено љуби једину, свету, саборну и апостолску цркву • ако се ње свагда и свуда чвј сто придржава, ако се њезинијем заповпједима повињава и ако их тачно и савјесно испуњава. Јер, данас — сјутра све ће га заборавити, али његова св. мати црква неће докле год постоји. 0, напредуј, расти, цркво православна, дондеже положиши всја враги под ногама својима. Свијетли се, свијетли сс нови Јерусалиме; сијај, сијај на вјскове богохраними Сијоне; а ти красуј чиста Богороднце, видећн како расту и како се множе они, којп иравославно почитују твојега Сина. Велика је утјеха, коју обећава св. православна црква својим вјернијем синовима. Димитрпје Стојчевић, пз Горњег Жабара, Зворничко-тузланске дијецезе, који је прошле школ. године свршио у овоме богословском заводу П. раз. богосл., преселио се из прпвременог у вјечни живот ноћу између 7. и 8. новембра 1892. у најљепшем цвпјету младостп своје након кратког алп тешког боловања од сушице. Па како ннје нам нико јавио о смрти његовој прије него пред два дана, то је за то држан параспшс у овдашњој заводној црквпцн. Прц парастосу присуствовао је гос. ректор с г. г. наставннцима и свијем питомцима. На парастосу чинодјејствовали су г. г. Милошевић н Алагић. По свршетку молитве за упогеој дутпе покојникове, пошто је иреливена жтахија и пошто се отпјевало три пута: „Вјечнаја памјат," изговоријо је у црквп В. Парежанин, питомац Ш. године, бесједу о смрти, у којој је укратко проговорпо о своме незаборављшом нмилом другу, покојн. Димит|)и1у. Видп се дакле, са каквијем одушевљењем помиње св. правосл. црква своје достојне спнове,