Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 8б

У другоме раздјељењу и установљењу јавпћемо, да цркна Христова има вдаст проиисивати законе о посту. У трећем раздјељењу изложићемо четири установљења: прво о посту свете четрдесетнице; друго о четири годишња поста, која бивају сваке године; треће о својству поснијех јела, и о посту сриједе и петка. Раздјељење прво. 0 посту у опште. Установљење прво. Пост у опште има свој почетак од заповиједи божије и утврђује се на св. Писму. Глава прва. Прописи из св. Писма старога завјета о заповиједи поста у опште. У књизи „Битија", глави 20., говори се: „И заповиједи Господ Бог Адаму, говорећн: од свакога дрвета, што је у рају једи нлода, од дрвета пак, које је за познавање добра и зла, не једите, јер чим од њега окусите, умријећете". У књизи пророка Јоила, глави другој, стоји написано: „И сад говорп Господ Бог ваш, обратпте се к' мени са свијем срцем вашијем, са глади и с' плачем и са жељом, п растворите срца ваша, а не хаљине ваше". А на другоме мјесту исте књиге говори: „Засвирајте трубом у Сијону, осветпте пост, проиовпједајте лијечење, скуппте љуце". У књизи Товита, глави 12., пшпе се: „Боља је молитва с особитијем уважењем п мплостињом, него сабиратп здато у благајвице, јер милостпња избавља и од смртп, а опа и од грпјеха очишћава, и чпни да се стече вјечан живот. Глава друга. Прописи из св Писма новога завјета о заповједи поста у опште. У јеваи!јељу по Матеју (VI. 16.) говори Христос: „А кад постите, не будите

жалосни као лицемјерп; јер они начине блиједа лица своја да их виде људи гдје посте. А кад ти постиш намажи главу своју и лице своје умиј". У јеванђељу по Матеју IX. 14.; Марку П. 18.; Луки У. 35., стоји написано: „И бијаху ученпци Јованови и фарисејски, који пошћаху; и дођоше и рекоше му (Исусу): за што ученици Јованови и фарисејски посте, а твоји не посте? И рече им Исус: „еда ли могу сватови постити док је женик с њима? Него ће доћи дани, кад ће се отети од њих женик, и тада ће постити оне дане". Код Матеја (XVII 21.); Марка (IX. 29.); ивако каже Исус кад је излијечио бјесновита човјека: „А овај се род изгони само молитвом и постом!" Из ових Христових ријечи очито се показује заповијед Христова о посту, а ту можемо овако тумачити: Сваки је дужан да одгања од себе бијеснило свакпм начином. 0 томе нас учи и сама наша природа. Но од бјесноте, т. ј. од утицаја ^аволског, ничим се не може излијечити оспм молитвом и постом. За то је дакле дужност свакога, да пости и да се моли Богу. Св. апостол Павле у својој посланици Римљанима говори: „Да ходимо по дану: не у ждерању п пијанству, не у курварству и нечистоти, не у снађању и завпстп" (ХШ. 13.) А на другом мјесту он псти каже: „Не чините угодпости тпјелу у страстима". Но на супрот томе говори исти апостол у послаппцн Коринћанима, и то овако: „не забрањујте се једно од другога, већ ако у договору за врпјеме, да се постите и молите Богу" (I. гл. 7. ст. 5.), а у другој посланици Коринћанима каже: „Покажите се у свему као слуге Божије, у трпљењу многом, у невољама, у биједама, у тјеснотама, у ра-