Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6 Наш народ истипа није веЛик ... Па коЛико генија у току вијекова!'?... Нема скоро нп једног вијека у којему Српство не даде по једног генија, па ипак свијет нас назива варварима и то онај исти свијет, онај незахвални свијет, којему смо ми кроз толико вијекова с пушком у руци на стражи бдили и који је сам варвар био онда, кад је Српство џиловским корацима ишло ка култури; али право има Гундулнћ, што вели: „Коло среће ј околи „Вртећи се непрестаје; „Тко би горе ето ј' доли, „А тко доље гор' остаје". Наши стари цијенећи и уважавајући дјела својих виликана знали су им се заиста достојно и одужити, те тим оставшпе нам у нагшведство свети аманет да шљедујемо њихову нримјеру. Ну та љихова пошта не огледаше се у подизању величанствених споменика, као код других и срећнијих народа, пошто не имађаху за то ни злата ни сребра, јер им га је непријатзљ отимао, ни туча, јер се непријатељ овијем користио, па ни камена, јер им и он од потребе бјеше, да подиЧку од непријатеља порушене храмове, него пх стављаху у ред народних светаца или им плетијаху вијенце неумрле славе бесмртном пјесмом. Године 1888. наста силно одушевљење поводом 300 годишњице Гундулићеве, те цијело Српство тако рећи листом бјеше крепуло, да се што достојније прославн овај значајни дан. Исте године би покренута од стране српске омладине на бечком универзитету мисао о подизању споменика овом српском гепију; па гојећи вазда у срцу свети аманет наших отаца не могосмо, а да се и ми не придружимо том узвишеном циљу и приложимо бар један камен на тај трошнн споменик неумрле славе бесмртног Гундулића, да би показали непријатељу нашем, да Србин још жпви и да зна цијеннти дјела својих великана. Нека је слава бесмртном Гундулићу и вјечна успомена у срцима нашим! Слава му ? „Г. Ц. Ј. К." Јавна захвала. Висока земаљска влада за Босну и Херцеговнну, благоизвољела је милостиво преко Високопреосвештене српско-правосл. АК. и Митрополије у Мостару, за цркву у Струићима храм св. великомученице „Варваре" (.Љубињска парохија) даровати једно „Еванђеље"

Стр. 261 пово са златорезом као и један „Апостол" нов са златорезом штампанн у граду Сарајеву. Овијем се како од стране потписаног, тако одстранегоре поменуте цркве парохијана изриче Високој земаљској влади најтонлија благодарност, које јој кличемо : Живила висока земаљска влада ! Српско-иравославнн нротопрезвитерски уред у ЈБубињу 1. априла 1893. Број 60. Сава Симић, парох надзиратељ. Јавна захвала. Честити Србии госп. Ђорђо Р. Ђурић, трговац из Бос. Градишке, рођенн у Каиавици кот. и п.фохије Лзубиње у Херцеговини, открио је љубав срца и душе своје према својој домовини, те је цркви у .Бубињу. храм Рождества св. Богородпце, милостиво даровао: „Плага^аницу Христову" (полагање Христа у гроб, на платну дивот израђену, сколо кадифа са златним ресама и на 4 стране ките, у вриједности 100 фор. — као и „Петохљебницу" од кина сребра, у вриједностн 60 фор. Зато му од стране подписаног. као и свијех житеља овдашњег св. храма, нека је овнм начином изражена најсрдачнпја захвалност. Бог дао, те се и друга браћа на господина 'Борђа угледали, те се и они са оваким племенитим дјелом подичити могли, и у свом роду вјечан спомен оставити. Кличемо ти скупа: Живно Ђорђо на дпку и понос св. православл.а и свога дичног имена!! Српско-православни протонрезвитерски уред у Л>убињу 10. маја 1893. Број 61. Сава Симић, парох надзиратељ. Дар цркви. Ове године 21. апрнла умро је Јово Јелић, трговац у Л>убушком, у 65 годнни жнвота свога, оставивши иза себе супругу п троје одрасле дјеце. Покојнпк пред смрт поклонио је цркви — храму св. Архистратига Мпхаила у Лзубушком неке своје земље у вриједности 200 фор. а. вр. У пошљедњнм данима свога болнога стања често пута призивао је себи свештеника и радо се с н.име разговарао. Два пута био је снабдјевен смртном тајном св причешћа и тако 22. истог мјесеца и године у потпуном душевном задовољству предат прној матери земљи. — Вјечна му памјат! Узгред нека је напомеиуто, да је исти Јово био велики хулитељ цркве. За пошл>едње три године никад није хтио у цркву доћи, нити је

В.-Х. ИСТОЧНИК