Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. <0

ј е р је изишла еа благословом патријарха српског у Карловцима. Шематизам православне епархије Бококоторскз, дубровачке и спичанске за годину 1893. У Дубровнику „Српска Дубровачка Штампарија" А. Пасарића. 1893. По статистичком прегледу за 1892. годину било је у овој парохији: 8 манастира; 4 протопрозвитерата; 43 парохије; 7 капеланпја; 206 цркви; 5.250 домова; 27.151 дугаа; свештеника монашког чина 11 а свјетовног 43; дјакона монашког чина 2. Родило св'; законитих мушких 376, женских 316; незаконитих мушких 9, зкенских 10. Вјенчало се првобрачних 162, другобрачних 29, смпјешаних 6. Умрло мушких 259 зкенских 282. Број прешлих у православље 2, из православља 1. Број приправљајућих се за чин свештенички 14. Број катихумена по средњим и основним школама 1846. Извешће светјејшему архијерејском сабору о каноничној визитацији епископа жичког Саве Дечанца. Отштампано из „Проевјетног Гласника". У Београду држ. штампарија краљевине Србије 1893. Стр. 65. Садржа]: I. Позпв архијвреја; 11 Светјејши саборе; III Колико је цркава похођено, и каквог су стања цркве и манастири; IV 0 антиминсима; V 0 свештенству; VI 0 побожности народа; УП О просвјети; УП1 0 поуци; IX. Колико је било одмора, и рад за то вријеме; X Наш дужи одмор и рад за 65 дана. и ријеч о непроходним путовима иамеђу овчарскокоблареких манастира; XI Пећине па левој обали Мораве и штеточиње, које чпне штету на десној обали; ХП У опште о путу. Први извјештај епархије Бачке. Написао Сергпје Шакрак-Ншшћ. Издање епархијске управе Бачке. Нови Сад 1893. 16° стр. XIV. 320. Цијена 1 фор. Ово је првн шематизам епархије Бачке и разликује се тако рећи у свему од до сад издатих шематизама појединих епархнја православне цркве у Далмацији, Боко-которској, Јјосни и Херцеговини, и епархија карловачке митрополије. У овом извјештају нијесу наведени епиекопи, који су били до 1893. године. По статистичком прегледу, внди се, да је у епархији Бачкој у 1892. години било: 66 црквп и 14 капела; 92 свештеника и помоћника; 64 парохије; 130.383 српске душе; 1555 назарена Срба; 132 српске вјеропсповједне школе; 136 учитеља п учитељица; 38 пучких школа ернских, и 38 учитеља Срба у пучким Школама.

Стр. ^65

Извјештај о раду и стању панчевачке српске православне црквене општине за годину 1892. Подноси црквени одбор главној скупштини сазваној за 4. април 1893. IX. Панчево 1893. Штампарија Браће Јовановића. При крају прошле године 1892. билоје цјелокупно имање форината 281.262-91; оно се дакле увећало према имању у 1891. години са фор. 18.849-35. Жена као дома^ица, супруга и мати. Говорио на забави „Добротворне задруге сентомашких Српкиња" 6. фебруара 1893. у Сентомашу Ђура Страјић, свештеник. У Новом Саду, пздавачка књижарница и штампарија А. Пајевића. 1893. Страна 24. Цијена 20 новч. Српске народне женске пјесме из Сарајева. Сабрао Михајло Милановић. Цијена 35 новч. поштом 40 новч. У Сарајеву. Издање и штампа Шпиндлера и Лешнера. 1893. У овој књизи од 134 стране има 84. пјесме. „БудуЂност Мухамедоваца у Босни и ХерцеГ0ВИНИ. Написао и издао Мехмед бег Капетановић — ЈБубушак. Намчјењено на оглед неким нашим земљацима. Цијена 15 новч. Сарајево. Тискара Спиндлера и Лешнера. 1893." Ова брошира штампана је латиницом у почетку априла о. г. и има 28 страна. Књижевни радови Мар.С. ПоповиЂа-Родољуба. Издање књижаре Јована Радака. Цијена 50 н. Вел. Кикинда 1893. Штампарија Јована Радака. Стр. 168. Ова вбирка књижевних радова дијели се на два главна дјела: I путне црте и приповијетке; и II. пјесме. Српски учитељски конвикт у Новом Саду Из штампаног рачунског извјештаја о српском учитељском конвикту за год. 1892. види се, да уплата од 113 чланова оснивача износи у свему 2.008 фор. 01 новч., а од 83 члана потпомагача 3462 фор. 50 новч. — По прегледу благајнице, за вријеме од 1. јула 1892. до 31. децембра 1892. било је 140 фор. 45 новч. прилога, 210 фор. од забаве, 95 фор. 20 новч. од тасова, и уплаћен је легат пок. Томе Зелпћа из Ноиог Сада од 1000 фор. — Сшање друштвеног иманм 31. децемора 18!Ј2. износи 18833 Ф. 54. н. а. вр. Гласнин земаљског музеја у Босни и Хер цеговини. Уредник: Коета Херман владин савјетник. 1893. годнна I. књпга Садржа). Г)г. Бј. ТћаПбсгу: РгПо/д к о1>јакпјепји 18Уега ћовапзке 1пу(:ог1Је (8а вНке и 1ека1;и.) I. РгПог к муоћ}р1ии М1ас1епа Уи1»1са, 1)апа ћозапвко^а. II. Сепс-

В.-Х. ИСТОЧНШ