Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

школским одборима да је набаве за дарове дјеци о школеким испчтима. Издања „Српске књижевне задруге". 1. Живот и ирикљученија Димишрија ОбрадовиЛа , за штамиу приредио и предговор напиеао Живко Поповић. У Биограду 1892. Цијена 2 динара. 2. С мора и са сува , црте д-ра Милана Јовановића, У Еиограду 1892. Цијена 2 дин. 3. Даворје Ј. Ст. Поповића, за штампу приредио и рјечник и предговор наиисао Љубомир Стојановић. У Биограду 1892. Цијена 2 дин. 4 Вакоња Фра-

Врме, написао Симо Матавул.; с рјечником и предговором Љубомира Јовановића. У Биограду 1892. Цијена 2 дин. 5. Драматски сииси Косте Трифковића, свеска 1, за штампу приредио и предговор написао Данило А. Живаљевић. У Биограду 1892. Цијена 2 дин. 6. Исшинска служба , написао И. Н. Потапенко, прево М. Ђ. Милић^впћ. У Биограду 1892. Цијена 2 днн. 7. Историја Сршкога народа с погледом на исгорију еусједних Хрвата и Бугара написали Љубомир Ковачевпћ п ЈБубомир Јовановић, свеска I. У Биограду 1892. Цијена 2 дин.

1 штуља.

■|* Стеван Баковић, протојереј и иарох Сарајевски.

< )вај дугогодишњи слузкитеЛ:>Божијег олтара — примивши тајну св. причешћа — преселио се у вјечност 9. априла 1893. год. у 2 сата послије подне у 96. годинн нсивота свога. При опјелу чинодјејствовао је Њвгово високопреосвештенство мптрополпт госп. Ђорђе Николајевић са 12 свештеника, и један ђакон; а по том 11. истог мјесеца и године у 4 сата послије подне тијело покојнпково сахрчљено је у кошевском гробљу. У цркви се опростио с покојником у име свештепства и народа Ђ. Петровић прото а на гробу Ђ. Бјелановић свештеник са говорима, у коијма су оцијенили зкивот и дјелање овог старог српског духовника. Како при спроводу од куће до цркве (носећн мртве остатке протине 6 свештеника), тако и од пркве до ладног гроба испраћен јс покојник од многобројног народа, црквене опгатипе, школског одбора, ученика српских школа, пјевачког друштва „Слоге" са свима почастнма које доликују и које припадају служитељу божијег олтара и настиру духовног стада. Спровод бнјаше тако ејајан, величанствен и многобројан, да пх се мало памти такијех. Покојник се родно у Каменој Гори код Колашина блиау Бијелог Поља у селу Ожеговцнма мјесеца августа 1797. годпне од оца Продана н матере АнђелиЈ - е. Иза рођења његова послије пола годпне преселе му се родитељи у село Црљонице код

Плеваља (Таслиџе) у близини манастира св. Тројице. До 1807 године млади Стеван чувао је јанце п овце код куће својих родитеља, и кад је навршио 10~ту годину узраста, одведоше га родитељи у манастир да књигу учи. У манастиру је 7 годпна остао учећн се књизи. црквеном правилу, а ио некад ишао је са калуђерима по парохији манастирској. Пред долазак митрополита Херцеговачкозахумског Јеремпја у манастир св. Тројицу ради каноничке визнтације, умрпјеше Стеванови родитељи од куге. Владнки Јеремији допадне се млади Стеван, и он га узе себи и поведе из манастира по епархијп својој, да купи с њиме владичарину. У том свом путовању загледао је и испросио Јелку кћер Трифка Зеца у Фочи, са којом се доцнпје (1816 год.) оженио, и са њом пуних 76 година у браку поживио, и која је прошле године 20 октобра преселила се у вјечност. При повратку из епархије, млади Стеван са владиком прође кроз Сарајево у Мостар. Не прође много времена а митрополит Јеремије преселио се у вјечноет 29 јуна 1815 године у манастиру Житомншљићу, гдје је из Мостара побјегао од такозване болестп „куге", која је тада бјеснила. Послије смрти владике Јеремија у половпни јула и. г. млади Стеван поврати се у манастир св. Тројицу, и ту остане неко вријеме, а потом оде у Фочу, пјенча се са својом заручннцои, па се опет — оставивши своју