Bosansko-Hercegovački Istočnik

0*р. 86§

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. ? и 8

и весеље и благе празиике, и завеселите се и иетину и мир зал»убите". Па почем су старовавјетни људи четири различна поста, који биваху у различна четири мјесеца, сваке године постили, то смо много више ми, који имамо савршен закон, дужни ту добродјетел, (пост) држати, како нас они не би у томе надмашили. Рећи ће ко год: а кад је тако, за што апостол Павле у својој посланица Галаћанпма, глави IV., забрањује Хришћанима, да не подражавају Јудејима. Алн треба знати, да апостол овдје забрањује Хришћанима обрезање, принашање животињскијех жртава, новомјесечије, светковање суботе, и друго томе подобно, јер је све то са свијем искључено из нашега хришћанског закона. Алп пости, милостиње и молитве нијесу у томе реду, јер треба исправл.ати морал, кајати се и живл.ети иобожно. Према томе не бивају равнијем начином нити у једно вријеме, нити због једнакога узрока наши пости с јудејскијем. А на пошл>етку, пошто се Јудеји у свему разликују од Хришћаиа, то треба и десет заповиједи, које су дане Мојсију, на каменитијем таблицама, са свијем одбацмти. Друго. Црква Христова има право и власт прописивати законе о посгу и о свакијем другијем добријем дјелима, и ми смо дужни законима њенијем покоравати се, — као што горе у раздјељењу другом опширно о овоме говорисмо. ТреЛе. Свака година садржи у себи четири различна времена: прољеће, љето, јесен и зиму. Црква Христова дакле, по разлици та четири времена, на основу дане јој од Христа власти, благоивволила је установити и четири различна поста, како би у вријеме тијех поста могли благодарити

Богу, који нам је дао да пређемо из једног годишњег времена у друго, а за идуће (вријеме: прољеће, љето, јесен и зиму) да испросимо помоћ од ТБега (Бога). Тако уз велики пост захваљујемо Богу, што нам је дао, да пређемо зиму, а молимо Га, да нам даде да дужину прољећа живи и здрави без спотицања довршимо. Уз пост тако звани Петров благодаримо Богу, што иам даде, да преживимо прољеће, а молимо Га, да нам блавремеио и љетно вријеме уреди. Уз пост, који се зове Госпођински, благодаримо Богу, што се већ и крај љета примаче, а молимо Га, да иам дарује јесен тиху и мирну. А уз иост тако звани Божићии (Филипов) захваљујемо Богу, што нам је подарио, да јесон преживимо, а уједно молимо, да нам Он дарује и зиму угодну. Тако ово коло, знак блажене вјечности саставља кола божија, а они, који посте ове посте, уређују у себи кола Илина, на којпма се је он на небо узнио. А да се овај црквени устав о посту пе смије уништити, види се јасно из шљедећијех ријечп сабора гангрскога, који громопуцатељно говори: „Који аскет, без тјелесне потребе, него просто што хоће да се узноси, не обдржава постове, који су опште предани и црквом чувани, а налази се при томе у пуној свијести, иека је анатема" (19. правило). Чешврто. Сваки од ова четири поста опредијељен је некијем тајанственијем суђењем. Тако пост свете четрдесетнице установљеп је нешто због тога, што је тај пост и сам Христос постио, нешто пак ради другнјех некијех узрока, о којима смо мало прије говорили. Пост пошље „Пентикостара" (који се у народу зове Петров), установљен је