Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 в 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 311

стол Јаков увдржалао се је свагда од меса и вина, као што пигае Евсевије у 2. Историји, гл. 22. Тако се уздржаваше и апостол . Тимотије свагда од вина, као што се види из Павловијех ријечи: „Више не пиј воде, него пиј по мало вина, желуца ради својега и честијех својијех болести" (Ј. Тим. V. 23.). Први Хришћани, који становаху под управом јеванЈјелиста Марка, близу Александрије, једаху само по једном на дан и то у вече, а од меса и вина свагда се уздржаваху, као што пише о томе Евсеви ј е У 2. Историји у глави 17. и свети Епифаније у „Јереси" 29., која се назива „Назареиска". 0 томе пише св. Епифаније при крају књиге нротив јереси, говорећн: „Бијаху многи, који се својевољно уздржаваху свагда од меса, а уз седмицу, која је нред Пасхом, само с једнијем, и то по мало, смоквама храњаху се". Кирил Јерусалимски у катихизису 4. свједочи о уздржавању од меса многијех Хришћана, што бијаше већ ушло у обича ј Св. Василнје Велики и Јован Влатоусти на много мјеста говоре слично овоме Тако исто говори и блажени Августин у 1. књизи о црквенијем обичајима, у главн 31, и 33.; Јероним, Теодорит и други такођер говоре о посту. Погледајте на житија онијех, који живљаху но пустпшама, као: Антоније, Иларион, и другп многобројни светн иустиножитељн, па ћете се, заиста, стидити и српмитгс сви ви, који одбацујеге свете постове, V који угађањем тијелу своме отварате врата на свака бевакоша, Ако нас запитате, противници, од куда у вас то, да се уздржавате од меса у вријеме поста, не ћемо много водити распру с вама, као затуцанијем, него у кратко одговорити: 11,рква Христова, као што има потпуну власт постављатц остале

законе, тако исто је власћа и у погледу различнијех јела, на различна времена расуђивати; нека дакле дозволЈаватн јести а нека забрањивати на извјесно вријеме. Да пак ваиста има она такову власт, казали смо довољно напријед у раздјељењу другоме у догмату о предањима. А сами вц расудите, не раде ли тако и лијечници тјелеснијех болести, када болесницима прописују каквоћу јела, па нека јела заповиједају да једу, нека пак са свијем и строго забрањују? Ако дакле њих слушамо, који лијече тијело, то смо много више дужни слушати цркву Христову, која лијечи душу. Али лијечници ипак немају власти постављати законе, а света црква има то пуномоЛство , као што рекосмо. И, ко се њој не покорава, тај је незнабожац и цариник. 0 , заиста је то ђивно, повињавати се лнјсчиицнма, који лијече смргано тијело, а лијечнике, који ириљежно лијече песамртну душу, ирезирати и шнижавати заповиједи Христа Бога, који каже: Ко слуша вас, мсне слуша; и ко се вас одриче, мене се одриче! А ако пак желите знати, ради које је намјере установила црква Христова ово, т. ј. постове: — установила ]е за тс» да се постом укроћавају тјелесне сувишне жеље и страсти, а да се по томе може радити за душу, као што уче сви учитељи цркве у опште. И ово је што каже апостол Павлеј говорећи: „Морим тијело своје и трудим се" (I. Коринћ. IX. 27.). Св. апостол Павле и другијем начиннма убијаше тијело своје, као проповиједима, трудовима, старањем и управљањем св, црквом, а особито то чињаше постом. За то и каже: „До овога часа и гладујемо, и трпимо жеђу, и голотињу, и муке, и иотуцамо се" (I. Кор. IV. 11.). А позивајући нас да тако радимо, говори: „Поморите дакле уде своје, који