Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 331

2. Да се скрушава и зкалп много што је грпјешно. 3. Да све своје гријехове потпуно исповједи. 4. Да се тврдо и исЕсрено рнјеши, да ће чувати се од најмањих сагрешепија. б. Да јешгпдније, које му духовник наложио, усрдно прима и испуњ;>ва, или да и сам себи по савјету духошшка такве налаже ради очишћеља своје савјести. IX. На гата треба да пази кад своју савјест испитује? 1. Да извиди да ли је нарушио оне објете. које је при светом крштењу учинио, кад се је одрекао свију сатански дјела. 2. Да дознаје, није ли што учинио, чим би нарушио оне објете, које је нри ступању у монашестно изрекао: да ли је хранио чистоту и воздржаније, послушност, некористољубивост и трпљење свију незгода и скорби. 3. Да није нарушио благопристојност или је какве еоблазне учинио. 4. Да није се одавао па лукаве помисли и зле тежње похоти, које га никада неостављају. 5. Да није пропуштао н пренебрегавао часове молитве, да ли је усрдно Бога славословио, и да се није мпслима расијавао. 6. Дали јебивао безочан, горделшв, сквернослов.бив , опадач и оговарач? 7. Да ли се је свагда н у свему покоравао наредбама свога настојатеља, или да није у дужности својој бивао небрежљив ? X. Шта пред литургисањем и у вријеме литургис»ња (ако јс јеромонах) да радн? 1. Савјест треба да чистосрдачним чокајанијем најприје да очисти. 2. Да се воздржанијем и молитвом достор није снреми за свештенодјејство. 3. Да томе са скрушеним и смиреним срцем прпстуна. 4. Да с највећим благоговјеннјем приноси бескрвну жертву за себе и остале л.уде. 5. Да се са страхом и вјером нричешћује добро пазећи и намтећи на онај возглас: сијатаја свјатим. 6. Да с највећим благодаренијем Богу захвали и послпје излази смјерно из цркве.

XI. Шта има раднти по литургисању? 1. Да Богу цијелом душом благодари, што је удостојен да сврши литургију и да то сматра као највеће благодјејаннје. 2. Да цијелога себе унутрашње посвети на свагда Богу служеније. 3. Да непрекидно уздише за вјечним блаженством. 4. Да се врло смотрено чува од сваког поступка, од свакога разговора и душегубни рнјечи, као и од сваког са.грешенија и паденија. б. Да се сиакојако брине да живи пред Богом као својим највећпм благодјетељем безпорочно. ХП, Шта и од чега се треба уопште сваки монах да чува? 1. Да чува ум свој од хрђавих и лукавих мисли. 2. Да евоје срце чува од зли похоти и гордости. 3. Да оча своје чува од мнрске сујете и нрелести. 4. Да слух свој чува од празии и смијешни разговора а нарочнто од оговарања ближњега. б. Да језик свој уздржава од опадања, осуђивања и да се не упушта удоговарања метежна. 6. Да изојегава пијанство и да се не предаје еластољубију. 7. Да се чува од љености и да нзбјегава састанак са женскињама. 8. Да се понајвише и у свему смирава пред Богом. да је кротак, безкористан и да воли добровољну ништету, да је трезвен и чист, да је потпуно исзлобнв, да је са сваким у миру и да дише братољубијем XIII. Какве су дужности монаха уопште нрема братетву ? 1. Он је дужан да све у Господу љуби. 2. Да свакога себи предиоставља ? 3. Дч трпељиво сноси немоћн и погрјсмп ности своје браће. 4. Да никога ничим не оскорбљава. б. Да поучава јсдно друго душеполезним бесједама. 6. Да се узајмио једно за другога моле.