Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 7 II 8

4. Да, кад згријеши, да то призна, да се смирено исповиједи, срдачно скрушава и брижљиво унапријед уздржава од свега што наводи на гријех. 5. Да се чува од најмањих погрјешака, које воде к већпм грјехопадениЈама. 6. Да избјегава све околности и све што мозке да га уклони с правога иута. 7. Да се чува од свију порочнпх дјела и зазорних поступака. XX. Каква су средства да би се достигло монашеско савршенство ? 1. Мир и љубав са свима. 2. Кротост и тихост пред свима. 3. Неослабно понуђавање к добродјетленом животу.

ГЈтр. 333 4. Обуздавање и одбацивање страсти и похоти. 5. Свагдашње настројсње кмолитвеном ДУху. 6. Великодушна љубав к непријатељима. 7. Чињење добра онима, који нас мрзе п ненавиде. 8. Праштање и благосил>ање онпх, који нас куну. 9. Молење за оне, који нас нападају. 10. Трпљеље смјерно свега, што нас огорчава и мучи, што саставља наш христнјански крст. Ово све треба монах да храни, па ће бити добар подвижник, зашто ће получити внјенац и блаженство вјечно од Бога, коме пека је слава, чест и држава Отцу и Сину и светоме Духу, сада, свагда и кроз све вијекове. Амин. „М. И."

в.-х. ИОТОЧНИК

Поучење архпјерејско архимандрпту или игумапу*).

У Господу Исусу Христу, Јћубезно по духу чадо (име) послушај и добро пазн гласу нашега смиренија, којим те поучавамо и оглашавамо. Ти си, благодаћу пресветога и живоначалнога Духа, Бога, преко смирености наше узведен на духовно началство у светој обитељи (име) за архимандрита (илн игумана) ва то, да управл.аш са Хрпстовом паством словеснога стада, које је Христос задобио својом драгоцјеном крвљу. И дајемо ти овај жезл, у знак духовне управе, који узевши од трулежне руке моје, мисли, да га примаш од деснице самога Бога, који ти га | преко нас невидимо предаје. Ти нак поручену ти паству руководи, по заповиједима архипастира и владике Спаситеља Исуса Христа приљежно и брижљиво, добро пазећи да се не уклањаш ни на десно, ни на лијево, него ступај свагда по средњем путу, који се царски назива. Предводи своју паству од трулежнога к нетрулежноме, од земнога к небесноме: као што је и Мојсије, кад је добио од Господа Бога жезл, превео Израплтјане из робства Епгшетског у обећану земљу. Дужан си дакле отечески да исправљаш немоћну браћу у њиховом монашеском животу,

Пр1НЛ1Н ГЖ Ж13/1Т1, И/ИЖ! уТК (ј )ЖДЖ п.итк8 тков дн Пјмкншн: гакш н моко н.илшн ШД.1ТН ЗЛ », НЛШЈ .иК Г »ог8, ко днн (8ди. и да их у томе утврђујеш не жезлом јарости, срдње и бојем, но ријечима кроткога настављања и примјером свога светога живота и немоћи братства да трпјељиво сносиш. У своје вријеме ионуђавај, настојавај свагда, пвобличавај, забрањуј и умољавај, имај трпљен.е у свему. Јер ти се даје овај жезл не зато, да с њиме по начнну свјетских старјешина владаш, нити да надувеп поносом са подчињенима управља.ш, или да их тучеш као безловесне; него ти се даје као што се корманошу даје кормило, у ј знак духовне управе са лађом духовном, која плови по бурном пуном таласа мору овога жнвота. Жезл се овај даје теби као правоме пастиру а не најемнику. Даје ти се не зато, да с њпме убијаш словесне овце, него да их браниш од мислених и грабљивих звјерова и да их чуваш, по ријечима св. апостола Петра: Шпт еж> к-к КЛСк (ТЛДО колпе, НДЗИјМКШЈ,!, Ш Н&КД(К>, НО ОСјМЗИ КИК.1НТ( (тлд8 (2. Петр. 5. стих. 2. 3). Јер они само, који овако са порученом им паств >м управљају, кад се јави Христос архипастир, добиће вијепац вјечне славе. Па зато и ти пастављај Богом дано ти стадо, као отац имај спрам свију једнаку љу-

*) Из чиновника архијерејског.