Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 342

Б-.Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

Бесједа о звонима

Љубезни Христјани! Тако се веселио и у срцу радост имао пророк цар Давид, кад би се опоменуо да иде у храм — дом Божији, дом опште молитве. И вн сте Христјани у дому Бозвијем на молитви, али да ли сте у срцу свом имали радости и л.убави па да дођете или сте дошли зато, да вас други људи виде да сте богомољци. Не, недај Боже да би такву мисао ви могли имати. Љубезни моји! Ставимо ли разлику нзмеђу овога новога и онога старога храма, који и данас постоји, величину једног и другог, унутрашње утсрасе, иконе, одезкде, крстове и т. д. увидићемо, и мора се према том у нама, у срцу и души нашој породити задовољство и радост. Но, овај св. храм, који сте ви својим трудним пожртвовањем заједничкп подигли, и који је у славу св. Тројице прије двије године освећен, украшен је и са два звона, два рођена брата, која сте такођер ви својим новчаним прилозима у име Бога набавили; која ће вијековпма свједочити потомству вашем, да су знак ваше дарежљивости и љубави према ев. храму. Звона су и прије 1200 година постала, али наши ови крајеви нијесу сретни били да запамте, да су кад имали и њима звонили, највише због непријатељскога насиља и угњетавања, — но добрн и ваљани Христјани, наши прађедови славни, они су при свој невољи храмове Божије радо посјећивали, чувши ма и куцање чекићем у звечку или дрвено клепало, те су на молитву долазили, молитвом кријепили се и наду имали на боља времена, па нијесу малаксавали и ако су била кобна времена. Па како драги Христјани не би ви у данашње слободно доба и боље посјећивали благовремено овај храм Божији, е да би се молитвом кријепели и душп задовољства дали; зашто би били хладнокрвии према молитви, према храму светом, кад Господ Бог највише своју благодат излива на вјерне своје у храмовпма светим ради спасења њихова. Немојте браћо Срби. немојте Христјани моји Ј будуће, као до сада да, поред свега мога сје-

и значају њихову. Обрадовах се кад ми рекоше: хајдемо у дом Тосподњи. (Псал. 122. ст. 1.) товања и учења проводите недјељне и празничне дане без молитве у цркви, нити да себи или другоме радите и беглучите у те дане, као што се опазило; не старајте се више за тијело него душу, јер кажем вам, да што год зарадиш у недјељни или празнични дан то сп од Бога украо а ђаволу дао, п да сав свијет придобијеш кад душу оштетиш — окаљаш каква ти је корист. Чујте ето и ове ријечи, којим Господ укорава непослушне: Изгледате, да добијеше много, а буде мало, и што унесете у куИу то вам. распем. Зашто ? зато, што је кад нетреба мој дом пуст и иразан, а ви сваки трчите за свој дом т. ј. сувише се бринете за земаљски опстанак, зато се по некад затвара небо да нема росе, а земља се затвара да нема рода (Агеј I; 9, 10). Па да Христјани моји неби навукли на себе ц потомство ваше праведнп гњев Божији; да не би као до сад занемаривали овај св. храм посјећивати, а да би се љубезни моји научили истинама хришћанским и тим се умудрили и просвјетили, па Христјани у правом смпслу звали се и били, а не само по голом имену слушајте и чујте глас млј, пазите и чујте бесједу моју (Исаија 28; 23) којом сам и душом и срцем рад као пастир прпводити вас на пут спасења, среће и спокојства. Будете ли пажљивц да свесрдно слушате — а гдје највише, него у овом св. храму — науку и ријечи Божије, то благо вама. Благо човјеку, који се боји Госппда, коме су мим заповјести његове; обиље је и богаство у дому његову (Псал. 112; 1, 3) и Госиод је близу свима онима, који иризивају св. име ЈБегово (Псал. 144, 18) и најпослије Спаситељ нас учи: благо свима онима, који слушају ријеч Ђожију и држе је (Лука 11 : 28) т. ј. није вриједно само слушати, него ваља вјеровати и по том владати се. Заповјести и ријечи Божије тумаче се и предају вјернима ради њихова овоземног владања и вјечног спасења дакле у храмовима — црквама светим. Да би се у том успјело св. црква сазивала је своје вјерне у најстарије доба трубама, доцније куцањем чекића у звечгсу, или клепало, а ви данас кад је милостиви Бог дао, те сте својик трудом и новчаним жртвама, у данашњој