Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 345

брдом Лзуточем (у картама мали ЈБуточ), а протеже се уздуж десне обале ријеке Уне; граничи са И. селом Клишевићем. са 3. поменутим брдом Љуточем а дијелом и ријеком УномСа С- планином Барађушом и њезиним вршчпћима, са Ј. Уном. П1то се тиче положаја ово је село у брдовитом предјелу а обрасло ситногорицом а највише младим црним церпћем (рашћем). Село Дољани бројало је у години 1891. кућа 77 а душа 691. Као што многа села тако и ово село подпјељено је по народном називу на поједине одјелке као: а) Пратнице, б) Пилиповића н Ковачевића Драга, в) Ковачевпћев До, г) Доњско село, д) Међе, и е) Луке; а напоељетку сеоце Дубовско са 7 кућа (српских), које лежи преко планине сјеверно од Дољани крај цесте која води из Бихаћа у Петровац, али уз Дољане увијек се је биљежило па и данас. а од вајкада зове се Дубовско. У старо вријеме кажу да се је Дубовско поље звало — „Миљево". Ово Дубовско има добре кошанице и колибе зимне за чобане дољанчане. Прије 150 година приповједају стари људи да су чули да у селу Дољанима није било него само двије велике задруге и то задруга Ковачевића и Прошпћа. Кад и како је ово село започело и како је своје име Дољанп добило незна народ ништа о том прпповједати, само по остатцнма неким види се да је ово село било доста насељено, јер се виде трагови по шумама да се је орало и по гробљима по шумама и др. —- Ово село нзобилно је разним врелима и поточићима. Од тих извора најзнаменитији су : „Грмушино врело" по неком Грмуши који је ту становао; „Биљотпнски поток" и „Вукашиновац". За овај посљедњи народ приповједа да је пеког краља Вукашина (?) а други незна се зашто име носи и од кога (Вукашиновац је близу — дољанске црквине/ Врућих и еланих извора овђе нема нити ко зна да их је било. П1то се тиче црквина у овом селу — споменућу ове : а) „Црквина" скоро на средини села на једној ситногорицом обраслој главици, зида нема, него само до јужне стране за г / 2 т.; дугачка је била около 16 т. а широка до 8 т. ГЈрије неколике године почишћавао је и откопапавао народ да би што нашао али ништа не би, само копајући унутра зида па јужној страни откопалн су једну плочу од 1 х ј% т. дугу и 1 т. широку, коју, кад су извалили нашли су под истом костур човјечији а друго ништа. Одкад

води ова црквина свој почетак незна се, само народ приповједа да је чуо од евојих ђедова и прађедова, да је задужбина Немањића, — а да је била православна то нема сумње, јер је окренута правилно пстоку. Источно одма од мјеста гђе је олтар био за неколико метари налази се по шуми много гробова, више којих је ударен просто камен без икаквих знакова од 20 ст. 50 ст. впсине. Тражимо сам кроз ову густу шуму не би ли гђе нашао какав знак на овим гробовнма, но нпђе ни паротпне, само 3 гроба нашао сам просто урезан мали крстић на усађеној плочи, а друго нпшта; народ незна о овом гробљу као ни о црквини ништа прнповједати. На овој црквини служи се божествена служба од вајкада па и данас на освсћеном антиминсу; и народ приповједа да се је овђе од вајкада управ незна од када свршавала служба божја и велики се зборови скупљали као на: Цвијети, о Духовпма и Хрпстову Убрусу, као што то и дан данас бива. Народ приповједа како Је неки Јован-бег, који је становао сјеверо-западно преко планине у селу Горијевцу (1 Ј Д сахата далеко од Дољана), долазио са својом деветерццом браће у девет диван кабаница у Дољане своме побратиму Илији Ђидијп (који је на Дољанама становао). У оно вријеме које имао диван кабаницу био је јако згодан). 0 пстом овом Јован-бегу чуо сам у народу рпјеч : „Ој Јоване кад ћеш на Дољане, свом побратиму Илији Ђидији и т. д. Овако би дјевојке кажу пјевале Јован-бегу кад би на збор на Дољане ишао. Осим ове црквине налази се источно од ове за а / 4 сахата такође црквина, но само се мало познаје да је била црква, ни о овој незна се ништа нити има каквих знакова осим неколпко велпких плоча (без знакова). Од појединпх пећина споменућу ове: а). Зазидана пећина у врло нпској Унској обали како народ зове Унска брина; јер Уна крај овог села јако ниско тече те су јој обале јако ниске. Ова пећина има двије преграде од зида, прва 3 т. ширине а 8 т. дуљине, друга преграда на којој се налазе врата а унутра два повисока камена, о којиманарод вели да су била два хајдука те су многа зла чинили народу. а ова пећина да им је била склониште за њихова неваљала дјела. да их је Бог покарао те да су се окаменили. Чија је незна се,