Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 7 и 8

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 347

је та „Илиџа" јако аапуштена тако, да јој већ нико не долази, него само оближњи српски народ у очи п на сами Ђурђев-дан. Данас није ни врућа као прије, а то за то што се неколика поточнћа ледене воде у њу салијевају и разлађују је. Градина — зидпна или других какових старина у овом селу нема, него само у одјељку овог села у тако званом малом Рачићу Ј. И. од правог села које лежгс као у каквом котлу, које је са свију страна окружено узвишеним планинама тако, да се само с' једне стране може с колииа прићн. У овом одјељку само са 6 кућа, према сјеверу налази се трагови по народном причењу негда српског манастира, а како је име овај манастир носио незна се. У овом малом скривеном сеоцу има два поточића без имена, гђе се ниже кућа сјеверно састају и чине један јаки поточић, на ком данас један млинчић имаде. Народ прпповједа да се мјесто гђе је сад млин зове — „калуђерско млиниште"; те вели да су ту кал уђери пмали своје млине као што се сигурно може и мислити. — Одломак је од овог села са 5 кућа (јужно од главног села) за Љуточем а више обале ријеке Уне на једном стрмцу које се зове — Краково. Народ прича да се прозвао Краково — овако: —Кад је ово мјесто бнло сасвим шумом обрасло као велика планина, ту су раћпћани палили (жегли) ћумур — (угаљ); те једне зиме пође један да приуготовљена ћумура донесе, но пошто натрпа врећу и пође у том га вуци шчепају и на комаде растргају тако да му је само једна нога са цјеваницама остала. Нзегови укућани и комшнје пошто га није било позадуго, пођу га да траже но љега ниђе всћ једна нога оглодана, за коју тражноци рекоше: „Ево му само једног крака — и од тог времена народ зове ово мјесто ,,Краково <! , — те тако и данас. Са овога Кракова види се и село већ поменуто — Дољани, одавлен 3 / 4 сахата преко велике стрме тако зване — ..Дулибе" дође се у Дољане. Н1то се тиче дивљих животиња којих има у овим крајевпма сноменућу ове и ако су већ познате — као : међед, вук, јазовац, лиенца, срна, зец, дмвља мачка, вјеверица, куна (обију врста), видра (уУни), дивљих крмака али све то мање, дивлзих орозева и кокошких и др мањих познатих пернатнх животиња, знми дивљих гусака, патака и т. д. Народ приповједа да је овђе бпло јелена и дивокоза; јер један старац који је 1888.

год. умро, ком је било 110 год., приповједао ми је да је јелена око Љуточа гледао тако исто и дивокоза, још као дјечак. И данас нма људи који кажу да није давно било који су својнм очпма гледали дивокоза у овим крајевнма. Године 1891. нашао је један Мухамеданац јеленски рог, као човјечија рука дебео а 1 метгф дугачак са б парожака у клишевићком ЈБуточу, но мислећи да ће из њега добити којс корпце за џепни нож, однесе ковачу који га препили на впше комада, али бјеше изнутра већ иструо; те и ово је доказ јасан да их је овуда било недавпо. Да ли је прије овог сада народа био други какав — народ се незна ништа о том, само кад га запиташ чија је ово или оно зидина или др., казаће ти да је то задужбнна славнпх Немањића и цара Лазе, новије зидине вели да су неки Угри зидали. 0 врачању. У овим крајевима народ доста вјерује у врачање; али баш данас мање је тога него прије; јер свештенство тај хрђави обичај у народу искорјењује — али тешко. Врачају у плеће, о разним записнма, бајање у бијели грах (ово Циганке раде), н. пр. запис блаженопочившег попа Нике 3 (Б. Вила број 2. 93. стр. 27.) и много друго којешта. Овдје ћу само наноменути како је један другом врачао у плеће: — Једном зовне један тежак из П. свог доброг пријатеља Н. Ђ. на своју крсну славу. Овај као и обпчно дође. Тај дан веселнше се пјевајући и проиовједајући један другом. Послије неког времена узе домаћин плеће од свога бравн, што га је званнцима заклао, па пружи пријатељу П. Т>. којп је између осталих у плеће најбоље знао. Овај узме плеће па ће га окренути неколИко пута у руци — гледа и мисли како ће и с којег краја почети да нагађа; прво рече као од шале: „биш да је пуније ја би боље казао што из њега" (т. ј. нема меса на њему); онда ће отпочети за право — домаћину: „Езо ти добра сова (дирек — ступац) у куће; добар тн је орман (гувно); па су ти баш п љулари добри (т. ј. добри му коњп); пун ти је тор и за њим добри пси ; добар ти јс и амбар (жнтница); има ево и бешпка (т. ј. родиће неко дијсте о. г.); војска сс приближује у крај а везнр у врх ње; мртвац баш ове године нсвиди се овђе ; жене су ти оштре (т. ј. љутите), али су ти ваљане и још којешта наброја. Поелије овог набрајања као зачуђено поче нревртати плеће, десно — лијево,