Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св Ј и 8

В.-Х. источник

Стр. 349

Спасовина.

Прије него коју замрчам о овоме народном обичају —- „спасовини", напоменућу ону нагау стару : „У каквом си колу онако и играј, — ја у н. не иди!" С тога и јест прва нашијем Српкитвама Херцеговкама и Босанкама, чим се ухвате за руке: „Ко ј' за кола, хајд' у коло; ко ј' за мене, стој до мене!" — Тако је овамо код нас и — сви ми знамо, а за друге крајеве — ја не знам, па ћу о њима прећутати! Но као за ову, да није знао и неће да зна Вељко М. Лукић, свештеник из Паке у Славонији. С тога ти он мени нешто замјера на мој чланчић из Чајнича — „о потопу" (Бос. Вила бр. 3., 1893.), а и да не речем „изврће". ИзврДе — велим — и подмеЛе, јер ја, као што отац Вељко хоће, не тходржавам , нити подстичем , да народ вјерује у све оно, што је до сада вјеровао! Јок! То није мој занат, ннти сам ја то писао, а још мање гдје у своме животу рекао, или тога мишљења био. Но би ли]епо замолио Вељча, да још једном прочита онај увод у чланчићу —- „о потопу", па ће се о противноме увјерити; те није требао забадати трн у здоаву ногу, ни оним китити своје „и исмо уреднику а („Б. В.", бр. 10., 1893.) — Ја знам шта сам писао; оно је моје правило при купљењу народног блага, којега се ја држим, а и даље ћу га се држати. Оно је моја пракса; а да се покојни Караџић и Врчевић држао Вељкове „таеори/е", не би ми данас имали оно, што имамо. Врчевић је у Требињу живио, па еам га као дијете мало запамтио. Но људи и жене о њему мп доста приповиједају. Н>ега се ја држим, а Вељка —не! С тога: џаба Вељку Пака и Славонија, а мени Херхег-Босна и Чајниче; јер да је Вељко и Пака у Босни, не би била Босна — Босна, но Славонија. Овако је Босна — Босна, па и пјевају Срби Босанци: „Туд-ш је адет у Босни, чудни су момци Босанци". Вељко не зна адета босанског; Вељко не познаје Босне поносне; Вељко не зна, да се једнијем ударцем њива не крчи. Он то све не зна, а ми опет не знамо за Вељка; још нам се није родио, а кад нам се роди, он ће једним махом учинити преврат у Босни, — ето нам у минути пусте просвјете.. Е, онда нећемо бит-и ни голи, ни боси, ни гладни, ни жедни; ни гологлави ни распасани, — добро ћемо се и п обути и и ^наоружаши^ , па нам ее неће тим ругати и

емијати се г. II. Руварац. Онда не ћемо бити ни п љути и , ни п ужасни а . Ето тако је код Вељка; а она наша српска опет каже : „Сваки бравак за свој папак!" и „Сваком своје". Народно је благо наше; Херцег-Боена га је дала. Сад — било добро , било хрђаво, наше ]е!. И овим се тршавам Вељка, а читаоце молим, да ми опросте, е их заглуших горњим; па ево да им коју замрчим о — спасовини, Између многих лијепих српских обичаја у Босни и Херцеговини јест и спасовина. Већ само име сјећа читаоцв на Спаеов дан. па да се тај обичај мора односити на тај дан и да је е њим скопчан. — Тако и јест! Спасовина је обичај, који ее шири сјевероисточним дије.шм некадање Херцеговине, те обухваћа кадилук чајнички, пљенаљски, пријепољски, те задире далеко у санџак новоназарски. Има ли га још даље у унутрашњости турске царевине — не знам; а ни Гопчевић га не спомиње у „Макес1оте11 шн! Ак-ЗегМеп", гдје је у поглављу 3. другог дијела (стр. 261—2(36.) говор о тамошњим обичајима српским. У јужној га Херцеговини нема; а у Босанекој га Крајини спомиње П. С. Иванчевић („Бос. Вила", стр. 139., год. 1890.). За осталу Босну не умијем рећи; а добро би било — ако га има, — да се опише и изнесе на јавност. Елем је спасовина заједнички народни обичај и код православних и код мухамеданаца; а није онаки, као у Крајини. Овамо се на Спасовдан изјутра сакупе сви чобани једнога краја. Најбогатија или најугледнија кућа у селу зготови им ручак и спреми по коме у шуму. Чобани то узму, па ако их је више, сви саставе спасовине, те заједнички једу и веселе се цио дан. Други дан пошаље им друга кућа; трећи дан пошаље им трећа кућа, те тако све, док ее не обреди читаво село. Тако је чобанима — пупа ! И у вароши је та тај обичај. Један чобанин чува козе, овце, краве једне махале, па кад буде на Спасов-дан, онда га једна кућа позове тај дан на ручак. Друга кућа сјутрадан. Трећа прексјутра, и то тако траје, док се не обреди читава махала. Но и у вароши има обичај, да се чобанима пошаља спасовина у шуму, гдје заједнички једу. С тога и има она народна, те сам је више пута слушао у Чајничу, да ће рећи