Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 356

Св. 7 и 8

Поедпје литургије почело је освјештање друштвене заставе. На освјештању је кумовао застави наш дични г. Петро Петровић, грађа нин сарајевскп, предсједник српско-православне општине, подначелник управе пријестоне вароши Сарајева („градског поглаварства"). Одбор пјевачког друштва „Слоге" довео је кума заставиног г. Петру Петровића, а господин митрополит освјештао је заставу по црквеном обреду, па је за тим предао у руке куму са овом бесједом : „Честити господин куме и кавал>еру ! Предајем ти ову освећену заетану с том препоруком, да под њу сакупиш побожну, свијесну и образовану младеж мушкога и женскога спола, младеж, која љуби своју цркву, своју хришћанску вјеру, своје име и завичаје; младеж, која се умије владати по божанским заповиједима, и по првилима, која правила и наша висока земаљска влада извољела је милостиво одобрити. Онда тек, кад буде такова пјевачка дружина, служиће Богу на славу, цркви на дику, народу нравославном и српском на корист, јер ће се хришћани радије у цркву екупљати, да слушају умиљато анђелско појање, а себи ће појачи задобити од свију слушалаца заслужену похвалу и одобрење. „Ми са задовољством бил.сжимо ову радосну појаву, да се и код нас нешто добро ствара, што ће нашем имену и православљу освјетљати образ. Дај Боже да дочекамо и какве друге творевине, које ће нас обрадовати и утјегаити. „Напријед, мјеродавна и позвана господо, напријед у доброме правцу; стварајте што је је добро, па ће вас народ и наше потомство благосиљати". Послије изговорене митрополитове бесједе, отпјевало је пјевачко друштво „царевку" а за тим опет госп. митрополиту : „Ис полла ети деспота". Кум је примно заставу из митрополитових руку, пољубио је а затим изговорио је ову бесједу : „Примајући овај освећени барјак у своје руке као кум, захвал.ујем прије свега Вашем Високоиреосвештенству на љубави и готовости, да сте овај свети чин овако свечано извршили. Захваљујем Вам како у име своје, тако и испред овог дичног нам друштва Слоге. Живио! — А ви драга браћо чланови, примите моју захвалу на овом одликовању, да сте ме за кума при овој свечаности одабрали. Дичићу се и поносићу

се овом почашћу, ако будем видио оличену у гами ријеч слогу , јер тај значај збиља усрећава свако друштво. „Препоручујем вам дакле, под закриљем ове заставе, братско слагање, озбиљан рад у емислу правила ваших, вјерност према вашим обвезама, достојанствено држање, и вољу за усавршавањем. „У то име сретно вам било! А предајем вам ову заставу, на руке вашег заслуженог барјактара као најстаријег и најревнијег члана вашег друштва, у аманет, да се с њоме дуго и много дичите". Барјактар Ристо Максимовић примивши заставу из кумових руку рекао је ово неколико ријечи: „Ваше Високопреосвештенство, честити куме, поштована господо, браћо моја и другови моји! Усхићеним срцем примам у руке овај свети барјак, овај алем камен наше пјевачке дружине. Дичан сам и захвалан на повјерењу да баш ја из деснице кумове овај барјак примам, а са топлом жељом, да се сва свјесна српска овдашња омладина нод овај барјак прикупи. Живили!" Заставник бијаше одјевен у китњастом народном одијелу. Па све ове бесједе и поздраве отпјевало је пјевачко друштво сложно и лијепо „многа ја љета", а народ клицао бурно: „Живили!" Одмах у цркви примио је кум честитања са свију страна, а послије тога упутило се пјевачко друштво из цркве са одбором и заставом у кумов стан. Г. ГЈетровић примао је двоструке честитке прво као кум, а друго што му је Петров-дан лијепо крсно име. У његовом дому пало је неколико здравица за здравље кумово, митрополитово, за здравље и напредак друштва „Слоге" и свију присутнијех. Послије подне држалоје пјевачко друштво на Илиџи забаву у славу оевјештања заставе. На забаву је дошло мноштво народа из Сарајева; осим Срба могаше се виђети доста и стране интелегенције, државне госпоштине сарајевске. Програм ове забаве био је одабран. У првом дијелу биле су пјесме, у другом дијелу забаве биле су српске народне игре. Дивно ли бјеше погледати оно коло, у који се бијаше сплео цвијет младежп Срб.а и Српкиња сарајевских. Та чисто се мора човјек усхитити од миља! Заистаје то коло дивно; да није тако неби га неумрли Бранко Радичевић онако овјековјечио и заносно опјевао. . .