Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 418

Б.-Х. ИСТОЧНИК

шијех непријатеља, него увијек чиста срда и поштене душе, да радимо за орпски народ свој и лијепу вјеру православну; јер и Христа Спаса разапеше, а он са крста у највећим мукама викаше: „ Оче! олрости им, је/р не знају шша раде /" Тако и ми чинимо: Опраштајмо уврједе својим непријатељима, па ће и нама Бог опростити гријехе наше, којима ми — сваким даном Бога вријеђамо. Познато нам је да паметнији попушта, те будимо и ми паметнији, па љубимо и наше непријатеље; јер ни они не знају, шта раде, па ће нам срећа сваким даном боље цвјетати, наши ће нам домови бивати напреднији; а ко је напредан, тај се зове вриједан. Са овога светога мјеста, ја вас позивам, да у миру и благочестију зкивите на: дому, у

Одавна сам накан, да читаоце вашег циењенога „Босанско-Херцеговачког Источника" упознам са стањем нашега црквенога живота у Србији, а за ово ми се указа угодна прилика сада, када хоћу да вам пишем извјештај са наше четврте редовне свештеничке скупштине. Све ће ово да интересује ваше читаоце, а у колико ће се напоменама потписанога, да користе и наши и ваши црквени управљачи и људи од утицаја на наше црквене послове — то је сасвим за писца ових редака питање на другом реду. Нема сумње, ви пратите наше црквене часописе 1 ), и они би требали да вам најбоље илуструју црквено стање данас у Србији. Но што се пише у нашим црквеним часописима и другим јавним органима — превучено је често у велико страсношћу, мржњом и личним нерасположењем или вишпм обзирима, те се ствари често не представљају у правој боји. Истина је, да је у цркви нашој у Србији несложено једно стање и у неку руку грозничава ј една пометња. Овој пометњи је узрок општа досадања пометња у држави српској, а она је појачана извјесним одредбама, које су унесене у нови закон о црквеним властима, и којим 4 ) Уредништво ие добија ни „Весника српске цркве" ни „Хришћанеког Весника".

пољу и на сваком мјеету; да помажете брат брата; да љубите наше српске светиње: школу и г^ркву. И, ако будете радили и чинили, као што Бог заповиједа, и ви ћете се онда преобразити, — преобразићете се новијем животом — постаћете чисти и свијетли. А наше потомство наша мила Српчад, са поносом помињаће нас, да смо били: вриједни, поштени и честити Срби, прави Хрпшћани и свјесни грађани. У то име кликнимо: ^Слава нека је Ђогу на небесима : на земљи мир, а међу људима добра воља\ и Амин. Говорио у Фочи 1893. год. Марко С. Иоповић, срп. учитељ и ђакон. редовна свештеничка су одредбама унесени у живот, цркве српске принципи, који су веома далеко од канона и уредаба првобитне цркве, али које су одредбе потекле ушљед нужне неопходности и прилика у цркви српској, у којој су прерогативе епископске власти у више прилика тако лудо проигране, на штету и цркве и појединаца. Народ је у Србији подијељен у партије, које се страсно мрзе, а у овом послу свештенство предњачи. Међу самим свештеницима и архијерејима нема Христова духа и љубави. И за саме архијереје говори се, да су прожети дахом партијске мржње, и да интересе црквене запостављају питаљима: хоће ли на изборима ова или она партија добити већину. —• Због ових недаћа наших и ранијих недјела и обести појединих архијереја, да би се свештенство сачувало од самовоље и личних ћејфа црквених поглавара — донесен је садањи закон о црк венпм властима, којп је дао свештенству извјесна права, која до сада није имало, и којим је у неколико сачувано од самовоље и обијести, тако да се изразим, архијерејске; али је овим новпм законом учињена друга једна штета интересима цркве и вјере народне. Свешшенство \е одвојено од својих архијереја и остављено без сваке дисциплине и иошребног надзора , а изборним системом бачен је у свештенство распаљени угарак

Црквене ирилике у Србији и четврта скуитптина. (Писмо уредништву).