Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 и 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 477

боде, све одбацује/ге: иостаа не пргтпшв, св. шајне и важност њихову поричегае, исиовијсди гријехбва не тризнајете, калуђерству се ругате, добра дјела, која стичу вјечни живот вслите да ни/есу корисна и т. д. За ове и друге тнјесне путеве, који уводе у живот вјечни, ви хоћете да се оправдате слободом јеван^еоском, чему своје шљедбенике учите, — прнкривајући медспом слагиЛу отров. Но да расудимо укратко, шта је хрг-сшЛанска слобода , која нам је дана у св Писму од Христа и апостолЛ ? Права слобода јеванђеоска има двојак саетав: Први , да будемо слободни од робован.а ^аволскога и од грнјеха. 0 овоме говори сам Исус Христос, кад каже: „Заиста, заиста вам кажем, да је сваки, који чини гријех, роб гријеху, а ако вас син избави, заиста ће те бити избављени" (Јован VIII. 34). Тако говори и апостол Павао. кад вели: „Јер кад бијасте робови гријеху, прости бијасте од правде. А сад опростившн се од гријеха, и поставши слуге божнје, имате плод свој на посвећење, а крај живот вјечни" (Рпм. VI. 20. и 22). Други састав слободе јеванђеоске јесте, да се ослободнмо од теготе јарма јудејскога у погледу обреда и судова, као што бјеше у староме завјету, као: обрезање, принашање животињскијех жртава, и другијех разнијех и многнјех обреда старозавјетне цркве. За обрезање јасно говори ап. Нетар, кад каже: ,,П1та кушате Бога, и хоћете да метнете ученицима јарам па врат, којега ни оцеви наши, нп ми не могосмо понијети?" (Дјел. ап. XV. 10). Св. ап. Павао говори овако: „Нп Тит, који бјеше са мном, и бјеше Грк, не би наћеран, да се обреже; и за лажну

браћу, која до^оше и прпвукоше се да уходе слободу нашу, коју имамо у Христу Исусу, да нас зарббе" (Гал. II. 34). „Како се враћате опет на слабе и хрђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите?" (Галат. IV. 9).; „сгојтз дакле у слободи, којом иас Христос оелободи, и недајте се опет у јарам ропства ухватити, — ево ја Павле кажем вам, да ако се обрежете Христос вам неће ншита помоћи" (Гал. V. 1. 2.); „јер тсад се промпјени свештенство, мора се и закон промијенити; тако сз укида пређашња заповијест, што би слаба и залудна. Јер закон нпје ништа савршио; а постави сваки иад, кроз који се приближујемо к Бсгу" (Јевр. VII. 12., 18. и 19.) К овоме двострукоме саставу, прилажу пеки још п трећи састав слободе јеванђеоске, говорећи: да су Хрпшћанп ослобођени од дужностп моралнога закона, т. ј. закона десетословља. Ми дакле овдје не говорнмо, да смо слободни од закона, него од дужности закона. Јер закон, т. ј. десетословља, ми Хришћанп дужни смо исправљати, не по нужди, него снојевољно; дакле не као слуге но као слободни; не због страха настављања по нз љубавп према Богу. А ово је што говори апостол Павао, којп каже: „Праведпику закоп није. постављен, него безаконицима п непокоривим" (П, Тпм. I. 9.); т. ј. закон праведпику не постојп због нужде, него због исправљања; јер праведпик пе пспуњава закоп по нужди, него из љубави према Богу. А па другоме мјесту нсти апостол Павао говорн: „Гдје је дух Господп>и ондје је слобода" (II. Кор. Ш. 17.). На другоме пак мјесту каже: „Ако вас пак дух руководи, нијесте под законом". Ево вндите, противпицн, у чему се састоји слобода јеван^еоска. Ово дакле