Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 10 и 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 495

својпм, већ будите стални и непоколебљпчи и свему ономе, што је истиннто и свето. У најгорим прилшсама, у којима би се могли иаћи као чувари истине и српеких светиња, нек вам за утјеху елуже ријечи св. апостола ГГавла: Вгн х , °' ГА ф ,| 'и К/1ЛГОЧ[1ТНО ЖНТИ О ИсУск Хркт-б, ГОИИЛ1И Е^Д^Т-К 1 ). Овпм ријечима охрабрите се; јср и Спаситељ нага њима је охрабрио Тимотеја и учврстио га те постао сталан и не устрашив проповједник божанствене науке. Немојте браћо, да се старате само за се како ће те што боље провести овај земаљски, привремени и непостојаии живот, који прође, као тили часак, већ старајте се само о небесном и вјечном животу, како своме тако и о вјечном животу повјерених вам људп. Имајте на уму ријечи св. Писма које каже: да ако од стотине оваца деведесет и девет се спасе, а једна заблуди и странпутицом иође, да ће свештеннк давати тешки одговор джк Лднми и за ону једну овцу. Не старајте се о земаљскнм сујетама; јер пишта не доносимо на овај свијет, дакле не можемо ништа ни однијети 2 ). Презрите благо овога свијета, држите се правде и истине, вјере, љубави и мира са свима; празних заппткивања и лажних система клоните се знајући да рађају свађе 8 ). Будите паметни, разборити, савјесне и нраведне судије у цркви Христовој, а не надувени и срдити; јер срдња човјечпја не чини правде Божије 4 ). Старајте се браћо, даи и ноћ да поучавате словесно и повјерено вам сча^о, ал' не само голим и празним ријечима, него му предходитс примјером својим. Ријечи голе без примјера немају вриједности, оне су као слика човјека у огледалу, коју одмах заборави чим се од њега отклони. Старајте се дакле другови моји, срцем и дугаом за свој српски народ, којп највећу наду полаже насвештеника и из уста његових очекује небссну поуку. Учите и васпитајте мили нам српско-иравославни народ, у духу српско-православном, туђе недирајте а своје чврсто и енергично браните. Али незаборавите браћо, да смо у овом српско-православном расаднпку добили и поцрпили онолико знања, колнко нам је потребно да се можемо свуда показат-и челик-борци за оно, што је истинито и свето. У овом расадншсу примилп смо духовни мач, с којим у руци треба и можемо да '] II. Тим. гл. 3. ст. 12, 2 1 I. Тим. гд. 6. ст. 7. 8 ] II. Тим. гл. 2. ст. 22. и 23. *] Сабор. посл. Јак. гл. I. ст. 20.

свуда и на сваком мјесту ододимо иегтријател,у своме, који би дирао нашу свету православиу цркву, натпу свету вјеру Христову и милу нам народност српску. Научили смо овдје и правила, којасунам изложили свети оцп и учител.и цркве, али гато је главно, треба по тим правилима да ми, као свештеницн и првонци народа српскога живимо и по ?вима се владамо; јер само тако даћемо добар примЈер и углед својој иаствп, само на тај начин наше сјеме пашће на плодну њиву и дубока корјена ухватити. — Знати правила, бити научен, прописпвати другоме закоие, али сам се тако невладати то све нема врпједности, — таки човјек само се пама чини смијешним. — Јер ево шта за такове вели св. апостол Јаков : Еудите пак творци ријечи, а пе само слушачи, варајуГм сами себе, дал.е каже исти апостол да само шворац дјела биЛе блажен, а пе слушач 5 ). Па кад је тако браћо, настојмо, сјединимо ријечи с дјелом, да наша наука и труд не би био узалудан, да мјесто живота и вијенца славе не би примили трнов вијенац, с којим се Сиаситељу нашем Јудеји ругаху. —- Да иа тај начнн мјесто жељнога нам раја, неби допалн у лдт. егож! н гл.иг гдтлнн трЈшцкт-к 6 ). Буднмо дакле прави свегатеницн, пријемпнцн апостолски и достојни радници у Винограду Господњем, да не бн наншле на нас све оне, муке: е .шко н.иатћ лд"к 7 ). 0, браћо, данас сјутра кроз благодат Духа светога постаћете свештенпци и учитељи народа, али незаборављајте на дужности своје, непронустите а да српски народ пеноучнте и њему пе кажете:Штаје вјера?Шта је црква ? Шта је срнска школа, која је нераздвојна сестра цркве наше. Како треба правн Хришћанин да живи ? и како треба да се влада? Извршујте браћо, учитељсгсу дужностсвоју изаповједапостолаПавлаТимотеју: ПрОПОК^дУн [.10К0, ИАГТОИ КЛЛГОКјХ.ИЖ-б Н СЈЗ^К крглтгб 8 ). Ове ријечи изабраног сосуда од велике су и неоцјењиве важности; јер ми знамо да вјера у Христа Спаситеља раснростире се једино посредством ироповједи. Према томе проповјед ће нам бити једипо средство и главна снага иашега духовнога рада, да као будући и скорагањи свегатенпци, учитељи и сијачи просвјете међу па6 ] Сабор. посл. Јак. гл. 1. ст. 22 и 25. ) И 3 гоминжж ( катлгш Дн/интрГл. 7 ) И 3 (04. 1КАТДГ0 Ди.интр'м. 8 Ј II. Тимот. гл. 4. ст. 1—3.