Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 557

Српска се пјесма чује далеко. Српскпм јунадим' ни броја нема! Српска се књига све већма шири ! Србу се боља будућност спрема!

Саваот Вишњи с небеса гледи Благослов Србима он одозго даје. Та српско нме живљеће вјечно, Док сунца, неба и земље траје! * * % Узор оче, Српски борче! Свештениче, Патениче ! Српека дико, Вјерна слико ! Књижевниче, Радениче! Србе врли, Срб те грли! Допусти слабом мом' перу И нејакој ми музм Да т' покрај осталих Срба И мрав се један одуаси ! Пошао сн добрим и светпм нутем Немањић Саве, Оставив овај варљиви свијет и његовч чари Склонио се у тихи и мирни манастир Да служиш Богу и роду сршмсом —попут лава' Српски народ учиш вјери, Ти си његов добри пастпр Мелем — рјечи са олтара; Пуне т' вјере и морала. Проповједага мир и слогу, Братску љубав, заједницу, А за род се молиш Богу, Да му дадо, срећу, слогу. II Српчиће нпше мале У чиш, оче, српској књизи, Манастир Дужн^ мјесеца новембра 1893.

Учиш њиха „Срб'ма бити" И за Српство крвцу лити! „Омладини српској" ти си : Што је мајци њено чедо, Што су тици лахка крила, Што пјеснпку б'јела вила. Је л' требало за род ићи, Међ' првима ти си био. „Српском роду треба помоћ', Макар било никад не доћ'!" У гуслама вјешто китиш, Српску славу и јунаке. Славиш свеце, угоднике, Славиш српске мучениче! Завађену браћу мирнш, Издајицу ти презпреш. Трпјељиво бједу сносиш, Па се тиме још поносиш! У невољи помоћ пружаш, Сиромаху, невољнику. Српску књигу ти помажеш, Многог ђака издржајеш. Снажан тјелом, крјепак духом, Обилазиш српске краје, И „старине", српску славу, Дајеш вјечном незабораву. И још безброј добрих дјела, Чиниш роду узор-оче, С тога т' Српство ето хвали Име твоје свуда слави! Нек' те штити Свемогући, Још на многа, дуга љета, Нек' те срећа и благослов У твом жићу — У в јек срета! Твоји труди, твоја дјела, Славиће" се до вијека! Од Бога те и од рода, Неувела слава чека. Васа М. Ђуковић, искушелик,