Bosansko-Hercegovački Istočnik
Св. 12
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Стр. 561
Православна црква у Енглеској. У Лондону одавна постојп православиа општина, која има и своју православну цркву. Но како је до сада мало напредовала, сада се обратила много већа пажња и црква је украшена и раширена, добивши цомоћи из Петрограда. Сада се покреће тамо и лист „(МосТох Кеујеуу", који ће уређивати др. филозофије и богословије Овербек. Прва скупштина удруженог српсно-православног свештенства из епархија: карловачке, бачке, темишварске, вршачке, будимске, пакрачке и горњо-карловачке. У четвртак 4 новембра 1893. године одржана је у Новом Саду прва скупштина српско-православног свештенства у Аустро-Угарској монархији. Присуствовало је око 60 свештеншса. Ово је истина мален број с обзпром на цјелокупан број свештенства оба реда из горњих 7 епархпја, но кад се узме у обзир зимње вријеме и доба, у које је свештеницима незгодно оставити парохију, то је ипак приличан број, а главно је то, што је овдје био заступл.ен довољан број интелигенцпје свештеничке по годинама, од етарије и млађе браће. Прије него што је скупштина започела свој рад, у 9 сатп изјутра било је у саборној цркви призивање св. Духа, које је свечано одслужено. Началствовао је прота митровачки са више свештеника и ђакона а у присуству свију свештеннка, који на збор дођоше. Опазило се у св. храму и вишејош грађана новосадских. Лијепо је и души Србиновој угодно било, дшђети оволики број свештеника. На лицима свпју впђело се, да се топло Богу моле, да их св. Дух окријепи ради важног посла, за који су се скупнлп. Послије прнзива св. Духа, у 10 сати скупили су се сви свештеници у дворани код царице „ Јелисавете", гдје је и одржана скупштина. Поборнике и раденике за припрему овога збора обузела бјеше вел.а брига за успјешан овај рад; али се ипак код њих виђела п одлучна воља, особито на супрот опозицији, која се бјеше наоружала, да осујети етварање замисли за удружење свештеничко. Скупштнну је отворио пресједник одбора за припремну радњу око остварења свештеничког удружења, високопречаснн Авакум Стајић с поздравним говором, у коме је захвалио свој оној господи, која се потрудише да дођу на овај састанак, и уједно пожелио им сретан
успјех у њпховом раду. Иза овог говора приступило се конституисану скупштпне. За пресједника једногласно изабран је прота митровачки Авакум Стајпћ, за подпресједнпка Милутин Думић, парох меленачки, за перовође: Стеван Стевановић, парох ковиљски и Марко Шаула, катихета румски. Чим се скупштина конституисала, приступило се к взвршењу дневног реда. На првом мјесту стајао је нацрт правила за свештеничко удружење као предлог одборски. Иввје стилац одбора бјеше врли свештеник и протин намјесник Јован Јеремић, парох бачиначки, и оп је изнио у кратко радњу привременог одбора и препоручио је одушевљеним говором скупштини да прихвати мисао удружења. ЈБегови говори бјеху значајнн и важни, те су тако утицали не сомо на оне, који су за, него и на оне, који су и против удружења. Противници бјеху свешТеник Младен Јосић, као изасланик протопрезвитерата ст. бечејског, који се трудио, колико да докаже излишност удружења толико више, да скине неку љагу са тамошњег свештенства односно браће му у протопрезвитерату ст. бечејском. У истом смислу говорио је са сличном тежњом и прота земунски Д. Руварац. Значајан је говор бно професора и ректора богоеловије карловачке и проте Јована Вучковића, који је сузбијао говор М. Јоснћа у приговорима његовим. Главна дебата бјеше заиста колико важна толико и интересантна и по слушаоце као и но саму ствар, о којој бјеше рпјеч. У један мах бјеше обладала мисао, да ће се разићи овај збор, не свршив започета носла, али на говоре неколицине њих, као свештеника Луке Поповића из Нанчева, Мпрона игумана ковиљског и још многих других буде завршена главна дебата тпме, да се прнмнше са огромном већином гласова нацрти предлога за удружење за посебну п специјалиу дебату,У један и но сат по подне буде прекинута сједнпца и заказана друга 3.1 4 сата послнје подне. Општи ручак био је у гостиони „царице Јелисавете". Овдје је пало значајних и важних неколико здравица најприје 1Бег. Величанству цару и краљу од предсједннка, патријарху од