Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 18

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

штенодјејство 1 ). Потир метнуо је десно а дискос лијево. Лик Господа Исуса Христа, који је на потиру изображен, ваља увијек к себи окренути. Задња страна иша бити она, на којој је крст изображен, а двије побочне, на којима је лик пресвете Богоматере и св. Јована богослова, окренуте су лицем и погледом напрпјед к слици Христа Спаситеља 3 ). Просфора треба да се састоји из два једнако округла дпјела, којп преставл.ају два јестаства у Исусу Христу — божанско и човјечанско 2 ). Св. агнец изрезује се пошире к доњој страни, ирорез иде кроз сву просфору, а зарезује се тако, да се лахко н слободно извадити узмогне. Па још ваља пазитп, да се, при резању крста на средини мекане стране, не прореже кора печата. При рпје г шма—„дкје нзмде кровт*. !) К. Нико.шкш. Погос. к-к из^ч. Г!т. стр. 364.; В. Николајеви/?, Вел. тииик, сшј ). 52. 2 )_ Р. д. С. П. 1888. N0. 3., стар. 100, 3 ) Нокнж (крижллк. ч. I. гл. 1. §. 4. сшр. 3.; Рдзп. ТУлмкпго др^ип. Никдндрл нл Е.мгоч. С. 26. Анкирл 1887. г. — У нашоЈ православној црквп служи се св. лптурђија на пет просфора. Само у крајњој нужди, дозвољено је служити на 1 'едној само просфори. Хоиндцкш, Прик. рУк. дла [ каиј ,. 73. стр. 81. Хљеб (просфора) треба да је од чиетог пшеничног брашна, умијешен простом природном водом, добро испечен, квасан, непресољен, евјеж п чист. /Шкдрш. Прдком. дог.шт. еогојл . То.иг П. § 214. стр 372— 377.■ Др. Никодим Шилаш. Славен. аиосш- Кирил и Мешшдије и истина иравославља, сшр. 76. Просфора треба да је округла и да има на себп печат т. ј; знак крста и слова 10. ХС. Ш. ИД. (1г ( аобс; х .р1ах6с ч.уЛ). Ако се догоди да просфоре немаду печата (како то често бива код наших филијалнпх цркава, гдје их нече редом свака кућа у селу) дужан је свештеник сам на свакој таквој просфори копљем нацртати печат крста са извјесним словима. Хоиндцкш. Прлк. р8к дла гкАи!,. Отд. IV. Сш. IV. § 78. стр. 82. — Впно треба да је право, чисто, од грожђа са питоме винове лозе, да је по могућноети црвено, да није киеело или како другчије покварено. „Изк-6:т. 8чит."; К. Ннколгкји П огое- и384. 1 ј г [т, сШр. 365—368.; /Нлклр[и Прик. догл1. е0г01л. Т , П. § 214. сшр. 377—378.\ „ Истина " Год. I. (1885.—86) стр. 188—189.; Ћ Дабро-Босански Источник " Год. II. (1888.) бр. 4 (10) стр. 64.

и еодд "— и проч., које из^овара свештеник, па послије благослова, љева ђакон у потпр вино н воду скупа 4 ). За тим из друге просфоре: „К-к чест^к м па/нжтт! прсКЛ4Г0СЛ0КЖНМА'... узима свештеиик на средини, ниже печата, једну честицу на три угла и поставља ју с десне стране св. агнца. Десна страна печата, ирема свештенику који проскомидише, јест на лијевој страни 5 ). Из треће просфоре, која се зове деветчиновна, узима девет честица у „чест г к н па/иатт\" пророка, апостола, јерарха, мученика,исповједника, преподобних и свију светих, па их у вертикалној а не у хоризонталној линији меће у три реда, с лијеве стране св. агнца, или с десне према свештенику, који проскомидише 6 ). Из четврте просфоре, за живе, ваља узети не четири или три — као што раде неки свештеницп — него само двије веће честице, са мјеста према угловима ниже печата 7 ). Од те двије честице једна је за 4 ) У Служебппку изреком наводи ее: „(5 ннд КкХп^ н КОДИ, р!К[И ПрЕЖДЕ КО [ЕА1ЦЖНК8: Еллгомоки кллдмко [КАтог [ оединж 1 е ". На ово треба добро пазнти. Не смије се одјелито љевати у потир вино па онда вода. Ћт / оаој [ оу , 5Гг>е гпиа1е огаесогит орега К. Р. ЈасоИ Соаг. есИНо 11. 1 Т епе(их, 1730., стр. 58 ; Е г/оа. v/ Р шјј .-^ 1754. г. стр. 28: V/. тоб 7к[гаго$ бр.о0 V/. тоб обостос, Али у окружној посланици владике унијатеког Ашан. Шептицког речено је: „ где :8 тт 1 тн : локл : „д!ржл кт^ р8ц^ отт* КИНЛ КТј К&П^ И КОДМ КТХ [О^УД^ [0(ДИНЖН0, ИЛН ДКЈ[ [0[Удл", НЛПНШИ КТ> л1 ^[ТО И\"К Т[[ : „Д!ржи ОТ-К КИНД [1 КОДМ 0 (0е1 КЂ ДКОД-Ћ [О^Д^уК Н П!рК1! КЛНКЛЕТЋ КЋ [КАТ^И ЧЛшУ КННО, ПОТО .чћ Ж! л1лло ЧТО отг КОДМ, [Нр^ТК ДК"6 ИЛИ ТрИ КЛПЛ^". 6 ) К. ннкол(к1и По [ое. кг и384. 1 | Г [Т. стр. 370. °) Исшо. 7 ) Рук. д. С, П. 1888, г. Хо 1; 0 ЕогомУж., Прдк. Цгрк. [ каш ,, М. Соколова стр. 54. У нашим Служебницима, судећи по самом текету на томе мјесту, ре.клп би, прописано је да се ваде двије честице, али у нацрту отпснутом у чину проскомидије, видимо три: једну за св. синод, једну за патријтрха а једну за императора. У Служебнику бечког издања (1854.) има једна за патријарха и епископа, једна за патријархе, а једна за. императора. У типику јереја Василија НиколајевиЛа једна је за патријарха, једна за епи-