Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 31

Који српски свештеник ове 1894. године т ;нтао буде овако васкрсна и на служби јеван1;ел>а и апостоле у недјеље, тиј нека увјерен буде да су иста читана у означене недјеље и у свима нравославтш црква.ма све четирк васељенске иатрајаршије, у црквама румунским и бугарским.

У грчком ј еванђ елистару има 35 оваких таблица, т. ј. за свако пасхално слово, за дијелу годину, наведено је која јеванђеља и апостоле треба читати у коју недјел>у на служби, коЈа васкрсна и који је које недјеље глас. Д. Руварац.

РАЗНО.

Богојављенска литија и прослава св. Саве, просвјетитеља и првог архијепископа српског у Сарајеву !894. год. Без сумње, сваког брата Србнна и побожног Хришћанина весели све оно, гато је нлма православнима свето и узвишено. ГГобожност је сваком у души урезана, и то још од љегова дјетињства, особито оном, чпј су родитељи и други укућани такви, који своје светиње обожавају, па и млађима својпм претходе примјером: како се треба Бога бојати, старије поштовати, цркву походити и чувати се свега оног, што би Богу неугодно било. Милину те побожности, осјећа сваки, кад је у цркви и кад своје молитве узноси ономе, од кога сва овоземна добра очекује. Такве су прилике увијек, кад си год у дому божијем, и кад гледаш служећег пастпра цркве Хрпстове како смјерно п тајанствено врши службу Божију, — Њему на славу, а нама на душевну корист и радост; па кад си већ дужност твоју свршио и Богу се препоручио, одлазиш из цркве некако душевно расположен — осјећаш се у свему лак, као водом окупан. Чисто те неко свјежило обузпма, па чак и ум је бистрпј, и мисли ти боље из главе теку, — јсдном ријечи сав си оснажен неким необичним миљем, што никада није случај, ако си, ма ђе. изван цркве и св. службе божије провео. Православни Срби радо и весело дочекују своје* велпке и свечане празнике. Какви су то празници, који су, и колико ли их пмамо, тоје свима добро познато, а ја ћу овијем укратко да се осврнем на два таква наша велика года, који се са црквеним молитвама и особитим церемонијама у свој Босни, и ђе год Срби православни живе, светкују и проводе, — Ирви је тако велпки Босподњи празник св. Вогојављење , а други св. Сава првп и највећи учитељ и просвјетитељ

српскога народа. — Иема тога мјеста, ма оно и најмање било, у коЈИма се неће та два велика дана прославити свима могућним начинима и црквеном богомољом; а моја је намЈ *ера, да у кратко речем, како су та два празника овдје код нас, у Сарајеву, ове године проведешг. Овдје је још од прије уведен обичај, да се од стране А.Е. и М. Конзисторије пред Богојављење обзнане свз високе власти, поједини уреди и заводи, народ п околно свегатенство, и да се сви позову на свечаност. Видјети у Сарајеву богоЈ 'ављенеку литију, то је нешто знатно и управ достој'но престолнице босанске. Опход лигије величанствен је и она силна евЈ 'етина из СараЈ *ева и околине, подсјећа те тада на какве приумфалне догађаје великих градова. Јутрења, царскп часови и вечерња с литургијом, свршује се овдје на Крстов-дан пз Ј*утра до 7 сати. Велико водоосвећење, извршиоје сам Високопреосвештени госп. мптрополит, и онда настаје она велика ларма, гурање, јагма и отимање око св. водице. Народу се не може замјерити, што се толико отима, да ујагми чашу свете водице. Он право пма, што ради, час прије, добити оно, што за велику светин-у сматра, Ј*ер, то и јест светиња; а да је тако, у томе лежи прост доказ. Узмите обичну воду, затворите је како оћете у један суд или флашу она ће се кроз неко вријеме покварпти. Узмете ли св. Богојављенску или крстовданску водицу, можете је затворити или отворену имати, а и држите је ђе оћете, она вам је и послије три године чиста и без икаква задаха, увијек као и свјежа. Светињи тој народ вјерује, н за то се јагми, да до ње час прије дође. Ипак, за тај случај, требало би у цркви намјеетити од дрвета неко узвишеније мјесто с кога би једно свештено лице имало ос-