Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 62

б.-х . иеточник

Св. 2

Нека жена, на гласу с богаства, добила је тешку болест. Све њено тијело било је надуто и смр^ело је тако, да се к н,ој није могло приступити. Све своје велпко имање потрогаила је на лијечење, алијој није ништа помогло и користило. Најиослије дође у Неорију, и ту остане много времена, молећи се Богу и пресветој Богородици, али опет неоздрави. Жена ова ненашавши овдје изцјелења, гдје су га многи и многи болесници иашли, пуна туге и жалости пође у Влахеријску цркву, и у њој, пред св. иконом пресвете Богоматере, паде на кољена и са сузама Јој се молила говорећи: „Помилуј ме, мати Христа Бога, јер ја, жалосна гријешница, немам друге помоћи ни уточишта"! Овако се је непрестано молила осам дана, а у девети дан задријема, и у дрнјему видје пресвету Богородицу, која јој рече: „0 жено! што већ не починеш и недаш ми мира" ? А жена Јој одговори: „0, хвала ти пресвета Богородице, кад те ја грјешница могах видјети мојим лукавим к грјешним очима. Знам, Владичице, да за моје тешке гријехе страдам; али се је, за нагае гријехе. од Тебе, пресвета Дјево, родио Син Божји, Хриетос Бог, па прибјегох к Тебн свечасна, да ме помилујега и излијечиш"! Пресвета Богородица одговори јој: „Нди храму моме Неорији, и ту ћеш наћи излијечење"! Болесннца благодарн Богу и пресветој Богоматери, па се врну Неорији, и велесрдно се молила Вогоматери, перући сузама највишег кајања грјехове своје, да испуни обећато милосрђе. У таквој молитвн задријема, и одма видје Владичицу с човјеком, који имађаше гвожђе у руци. Она му рече: „Раздрнјеши пупак овој болесној жени"! И он удари гвожђем у њен иупак, а нз ње ударп као точак

смраднн гњој! Чим је гвожђем ударио она се пробудила, али ббље није осјетила. Гњој је из ње точио, а она је с радосннм и захвалним сузама благодарила Богу и пресветој Богоматери, а с њом и цио онај зачуђени побожни народ, који је био ту дошао пун вјере, кајања и уздања у пресвету Богородицу, па свједоком био овог^, чуда и милосрђа пресвете Богородице. * * * Хришћани! Угледајмо се на нјеру, истрајност и постојаност у псгсреној молитви и покајању ове жене, па нам је извјесна помоћ пресвете Богородице. Дај Боже и пресвета Богородпце! Пјевајмо; „бт-кна еси д-квллгк Еогородице д 'кко, н к"к тев*к прик-кга^фк^и-к: ико невссе и зе /Иди Творецтх устрои та ПречистаА, всмса во утров^к твоеи, и кса нригллшЈти тев*к нл8чив г к: Ра'д$исА ; стоане д^квггва: радбисл, двсрк сплс (н1а: ра'дбисА, начаанице ^имсленнагш назда'н '|а: ра'д8ис<л, податеанице воже'» ственнк1А влагости: ра'д8исА, тк! во Лкновиаа еси зачатк1А гт8дни>: ра'д8исА, тм ко нака= за'ад еси Лкра'деннк1А у/иол^-к: ра'д8исд тли= теал с,ик!саи.'вт\ упражнАК>фаА: ра'д8нсл, ск= атјла чнстотк! рождшаА. ра'д8исА, чертоже кезск/иеннапу унев^кфенУ/л : ра'д8исА, к-^рнмук господеви сочета'вшаА: ра'д8исА, докраА /иладопита'теанице д'ква,и'к : радВисА, нек'кстокраси= телннце дбш'к свлтк'|)('к. РадбисА нев-ксто не= нескстнаА. (Икос акат. пресв. Богородице). Чудо 5. Како је слијепац прогледао. У Пентикостару на свијетли петак стоји, нзмеђу осталога, да је у Цариграду жнвио официр но имену Лав Макел, човјек милостив и добродјетељан. Кад је Лав једном путовао кроз једну гору блпзу Цариграда, нанђе на једног слијепца, који је био од пута и суичане