Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 8

Б.-Х. ИСТ0Ч1ЈИК

Стр. 297

с0е *ктК1 С(рД6ЧН К1/Л. и тогдл по \*кллд к8дст г к ко/ибждо ш Кога (Коринћ. 4, 5). Похвала, т. ј. на града иди казна, биће сасвим сходна са дјелима им, ријечима и помислима, како је ко чинио у своме жпвоту (II. Кор. 5, 10). Значи, та по нменце дјела наша, ријечи и помисли добре или зле и треба разумјети под ријечју пут у овом стиху. „Ријеч п!5т г к , говори еп. Иринеј, значи не овај прави пут по ком ходимо, него само хо^ење. А под хођењем разумјева се ток цијелог живота, угодан нли неугодан Богу" (стр. 6).

Дакле у првом псалму св. Цар и Пророк Давид учи нас, да се клонимо зла и да чиннмо добро, да не би пропали на суду и удостојили се блаженства. А сјети се, побожни читаоче, те неонроврживе пријетње и обећања Божијег, прими к срцу ово учење св. Цара и Пророка Давида и труди се да га испуњаваш у животу сноме! По русгеом: Григорије А. Николић, свештеник.

УСТАНОВЉЕЊЕ ТАЈНЕ ЕВХАРИСТИЈЕ.

(1Шат. 26, 26—28; №арк. 54 За вријеме опроштајне бесједе од Својих | ученика, Гоепод Иеус Христос установио је ј највећу тајну новозавјетне цркве, тајну тијела и крви Своје. Евангелиете Матеј, Марко и Лука о томе сдиједеће повјествују: Мат. 26, 26. Мд8ш 1 м,п-1* ж! и/иг, т. ј. за вријеме када је Господ са једанајсторицом Својих ученика јео Паеху, говорећи, у једаред прихвати се јела, и пр'Гс.1"к 1и[8[ч> и слдгомокикт* прмолш, и длаш ! оучн(ики).11'к. Пјишг објасГњује се у смислу кзј . и - к ^ а к ллгомокикг у смислу, козддк-п пли к.мгодлрик-к (е'Ј"/ар:сЈТгјсксј, ст. 27). Ријечима израженр- благодарност Боту Оцу, бјеите у Богочовјек^ и израз жеље или прошења; за то, што је прошено испуњено било у пстом моменту кад је и прошење изговорено, те је у истом моменту постало и предметом бдагодарења. Слично овоме вндимо ми и код. Лазаревог воскресења, гдје Син Божији, још нигата не испросивгаи од Оца, овако говори: Отч(, ^к/м# т!к"6 коздлк), гакш оуммшд.п* еги ,иа" (Јов. 11, 41). Очевидно је дз,кле, да Он овдје моли, благодарећи за услиптње и испуњење мољенога илн благодари, молећи. Поред изречепих ријечп прошења или благодарења, при свршавању ове прве Евхариетије, могуће је, да је Господ присајединио п неке молитвене знаке, као указујући Бо.гу Оцу нл предлежећи хљеб, као што се то из евхаристовне

, 22 24: Лук. 22, 19—20). молитве св. Василија Великог види, гдје се го! вори, да је Христос, узевши хљеб и показавши Богу Оцу, благодаривши, благословивши, оеветивши и преломивши, дао Својим еветим ученицима и апостолима. Шта бјеше свршено молитвом Христовом, показују ове слиједеће ријечп Нзегове: Пјни .инт!, гадит!; п: е^тк т-бло .1101. Ријечи: прш/пнтЕ, мдит! евангелист Лука тумачи или бод>е — изражава ријечи дид! н.»гк (22, 19). 0*1!. Господ не рече: !!и (хљсб) егг-к т-6лс> /чо!, него рече: ш; за то, што при изговарању ових ријечи. у рукама Нзеговим већ не бјегие хл.еб, него иречисто Тијело Бзегово, које имађагае само вид хљеба. Већ тада не бјеше разлике између Тсла и хљеба, јер — посредством молитве Христове — хљеб је примио сушност Тијела, а Тијело вид хљеба, те је међу првим и другим наступпла иетовјетноет предмета: због чега је видими хд>еб назван ш (тоито), као пстовјетни са Тијелом (та стра). Према томе и речено: е^тк: не да знаменује ,или пзображава, но стварно сп'к. ЧЧло ,«0!, т. ј. цијело еуштаство Богочовјека, сва фнзичка суштаственост 1Бегова, нераздјељепо саједињена са Љсговом дугаом и Божеством. Исто ово суштаство Богочовјека даје се под видом вина, даје се не по други нут, будући се двојственоет Тијела и Крви односи само к видимој етраии нредложенога Днра; тјелесна