Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 392

В.-Х. источник

Св. 10

НАРОДНО ПРЕДАЊЕ 0 МАНАСТНРУ МОШТАННЦН. Прибшвежио: Петар С. Иванчевић, јеромонах.

Прпгодом мог боравка у мјесецу августу о. г., у знаменитој и чувеној св. обител.и „Мо- I штаници", један ми је . . . старац од својијех ' деведесет година из села „Војскове" између осталога приповиједао о реченом манастиру ово: „Да, оно ћега ти мо] свети оче боље знати, јер су ти кљиге пред очима ; ама видшп ли ти овај нага намастнр, ово је мој лијпи господине и духовниче нагаа ћаба, (сад заплака), а он је што-но рјеч свашта нреко себе преметнуо. Преметнуо је и зла и добра! . . . Елем, шта да ти дуљим, сам је Бог овај намастир очувао — бар ове зидине (садсестаде крстити), коме нека је слава и хвала — амин! и Бог нас помого! ... Видиш мене ! Ја бора-ми већ поборави и сметпух се, шта да ти даље речем; да, да, слушао сам, од мојијех старих (да их Бог прости и помилује! ), да је овај намастир најпрво почет правити, на оној барици, пошавгаи низ рјеку Моштаннцу у Дубицу (сјеворно од манастита далеко близу четврт сахата). И они би мој госнодине обдан темељ метнулп и почели зидати, а кад сјутра — дан мајстори дођу, имају шта и виђетп, све засуто. Они пођу уз рјеку и на овом мјесту видиш, гдје је сад намастир нађу све лијепо, онако почето, као што су они то почелп на оној барици.

Е, сад су видјели, да је то воља Божија да се ту намастир прави, па збиља и направише га, баш на овом мјесту гдје је и сад, а овђе је на истом мјесту спаљен св. Теодор Тирон. И његове су св. мошти (рука) увијек биле у овом намастиру, док ти оно неки калуђери од зулума не побјегну у „Кавуре" -— па внше Костајнице (хрватске) у селу „Камоговини" не начине манастир и дадну му име овог намастира ,, Моштаница", а свете мошти пренесу тамо гдје се и данас налазе; а вјере-ми моје не би требало, да су св. мошти тамо, јер то је драги Бог овом намастиру — овој светој Немањића задужбпни даровао" 1 .) Шамастир Гомгшница , на Михољ-дан 1894.

') Рад сам и намјеравам — ако Бог да и свеци ! Божији, да у једну књигу приберем све (колико ми буде могуће) податке о српско православним манастирима у Бос. Крајшш — као: Моштаницч, Гомионици, Рмању, а и" о манастирским развалинама: Крупи. Гомели и т. д , па овом приликом молим сваког брата Сроина, пријатеља, познаника и госноду српске књижевнике, да ме изволе јавпо преко ког нашег листа упозорити на које изворе о помепутим манастирима, за што Ку сваком јавно благодаран бити, и сваког -- па и најмањи рад употријебити; нарочито се обраћам драгом вемљаку — дичном спну кршне Херцеговине Внсокопречасном госп. Архимандриту Дучићу ; као и уворитом српском историку и ненадмашивом српском критичару Нисокопречасном госп. Архимандриту И. Руварцу. I Петар Ст. Иванчеви^.

СТАРИНСКИ ЗАПИС.

IIриликом мог путоваља у 1894. години са тадишн.пм митроиолитом, нашао сам на часној трапсзи под ерачицом у манастпрској старој цркви Ловннци у котару влаееничком један запис, што су у старо вријеме давали свегатеници простом народу. Ево тога записа: 1" Ео И/ИА и)цл и смна и сватдго Л/иин. ПресвАТДА кладичицЕ / И оа когородице,

СКАТИ/ИИ ТКОЊИИ ксеснлнилш Л|0ЛВЛ<ИИ шжснн Цј шне с/ииршдго н цжландго ракд тконо ункпне, заквенје, Н{раз8/иие, нерад-кни« н вса скверндА, л1ЈкавлА и ^лнаж нолтшлешА № окдандго (Иоего «рца, и (5 по /ираченлго у,ид ,иојго, и поглси пла,иен'к страстси /мои^т*., ако ниш.-к ЈСЈ /и -К И оклашнт!, И нзкдвн /ИА Ш ЛШОГИ^Т* ЛЈОТИ^ воспо /ИИНанЈИ И ПрЈДПрУАТЈИ,