Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 82

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

0 РАЗЛИЧИТОМ ЕАРАКТЕРУ ЈЕВАНЂЕ.ЉА СВ. АПОСТОЛА ЈОВАНА БОРОСЛОВА. С руског превео Григорије А. Николић. (Наставак). За човека с таквим духом, сви предмети (ако је гледати па то, како они делују на његов ум и срце) сви, велим, предмети, деле се на два разреда: из њих привлаче сву његову пажњу, ово је најузвишеније из њих, најплеменитије и најсветије, сви остали мало га

дирну, и готово су туђи његовом срцу. Тим начином, кад је стављен да буде у неопходности описати предмете тог а иди другога рода, то, пошто је дух његов управљен узвишеному, о свем осталом ће се изразити врло просто, и из тога најтачнијим и најарироднајгш начином. Имајући ово у виду, обратимо се ка исторпјским описивањима четвртога Јеваи^еља, предмет којих обично састављају догађаји из области земнога круга. Такових описивања је мало код Јована, јер се он нерадо зауставља на њима и очевидпо се жури од историје ка излагању узвишеног учења, датога Исусом Христом: историја •— пошто је она већим делом списак човечјег света са његовим несавршенствима — није пробптачна за његов ум и срце. Ипак да неби сами предмети религије у описивању свом изгубили своје јасности, Јован је на другим местима самом неопходношћу присиљен био причати околности, у каквима је произведен овај или други део учења о религији. Пазите пак, каква влада 'аросгаота у овпм историјским описивањима. Као да не налазећи особитог интереса у дога^ајима земног живота, оних предаје најобичнијим језиком, шта више као да с неким немаром, и ипак тим не с мањом тачношћу. Ако

упоредпмо прнчање . Јованова Јеван^еља с причањем осталих у оним местпма, где се тичу једиога догађаја, ми ћемо видети, да је тамо Јован од свију простији, од свију невештији, тачнији пприроднији 1 ). У причању гвеговом не налазимо ни бројне сходности међу деловима речи. какова је својствена Матеју, нити жнвости и збијености Марка, нити речитости и раскошие пуноће Луке Јеван^елиста: Јоваи опнсује природу. као што јесге, велика слика великим цртама, нежно са нежношћу, просго са простотом, непоштено, ако је можно тако казати, без чувања поредка. По овом баш узроку, и карактери лица су код њега сачувапн са чудноватом верношћу. И без основе хоће да тврде, да сва.лица, која се сретају код Јована, говоре једнаким начином и једним тоном. Напротив, у његовом Јевапђењу свако се лпце очитује аналогно своме карактеру, своме положају. Навикните се на речи Лрститеља : оне су свагда испуњене побожнога страха. Еао што се види, само он један од земпих осећа видиму присутност Бога на земАи. „Лз-к крнцаго кодонј ;" говори он Јудејцима, посрсд^к же васк стоитк, еги'ЖЕ ки нс к^ксте Тои естк грАдкш по лнск, иже иредо лијојо кк1ггк: е-и8жс н-кслп* аз'к достоиик да отр-кш!? рблннк слпог8 еги> 2 ). И показујући народу на Исуса, који долази к њему, рекао је:

Јов. 8, 1—21; упор. Мат. 14, 13—34; Марк. 6, 33-53; Лук. 9, 12 — 17; Јов. 12, 12—19; упор. Мат. 2, 1—9; Марк. 11, 1—10; Лук. 19. 29—44; Јов. 20, 19—23; упор. Лук. 24, 36—49, Особито ]е ради ове цељи добро упоредитп историју страдања и смрти И. Хр. 2 ) Јов. 1, 26. 27. —