Bosansko-Hercegovački Istočnik

Сгр. 130

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

раше Францику из стана. Мало по мало и власт за то дозна, дозваше чизмара и жену му, и ови то, што су приповедили и заклетвом посведочише, и Францика буде затворена. Мендел је умро у затвору под истрагом, не дочекавши вешала; имање му продаше на добош и исплатише ми све, што је моје било и мени прнпадало. Францику су држали узатвору једну годииу, па је пустили. Знашли сад, Н икола, шта значи: шчилгл ТКОИ/ИИ [/иотришј, И КОЗДЛАИ1! Гр^ШННКОКЂ Узриши? Ликола. Знам. ОнЈприје. Аразумеш ли речи: ^ ии.и-к егдпч к(* гкоркн нЗ/И^ его ? и прос/мклк) его; до/гготок) днж исполнјо 6г0, и акл» гпдгеше л10ј (С ЊИМ ћу бити у невољи, избавићу га и прославићу га, дуга живота наситићу га и показаћу му спасење своје)Никола. Разумем. Оиуфријс. Знаш ли, каква је то прва трава, којом сам прибавио богатство и и дуги живот? Никола Знам: молитва! ОнуфриЈв. Добро је! — Другп пут ћути приповедати о другој. А сад, пази, од данашњег дана не пропуштај никад молитве и моли се Богу свим срцем. Пгпсола. Никад иећу пропустити, и свим срцем молићу се Богу. II. Друге недеље дошао је Ннкола старом Онуфрију, и тако тумачио је Онуфрпје с њим о својој трави. Онуфрије. Дру1;а трава, синко, што је неопходно нужно знати, да добијеш богаство и дугиживот, зове се: иремудрост. У нашем је народу пословица: „бол>е је с мудрим изгубити, него с лудим добнти". И то је истина. Подај лудом човеку иметак, богаство, — даћеш му га на саму

његову несрећу, на још већу његову пропаст и казну: иметак ће свој похарчити, пзгубити, њим ће пак вигае греха учинити, више других страдања, а тако!)в, догађа се, и душу своју погубити. Тако чине неразумни и са добрим здрављем, тим великим даром божијим: неумерношћу, пијанством н свакојаком разузданошћу, убпјају лепоту и снагу свог тела, постари се и ослаби у цвету година, не поживи ни половину овог века, што би зацело поживио, да је бпо паметан, и да је умео ценитн и чувати дар Божији — здравље. Послушајмо, шта је о премудрости написао, више од свију на земљи ро^ених са ума свога прослвленн човек — Цар Соломон. У његовој књизи приче ево шта је казано: Б.мжш-к чмо&^кг, иже окр^Т! прЕуи^дростт, и м1 !ртшт», иж! ук-бд^ рлз^/ИЂ. То значи: срећан је онај човек, који нађе мудрост, и онај смртан, који је дошао до разума н зна, у чему се мудрост састоји. Доиста, нема веће среће, него све знати и добро разумети, игга треба човеку, имати разум чнст и здрак п, као што се каже, битп трезвен. А за ово опет нема веће среће, него кад коме Бог да разумне роднтеље, којн од малеиа уче децу да познају, шта је добро, а I шта је зло, шта је корисно, а шта шгеодљиво, н упућлју га свему, што је добро п корисно. У добрих и разумних родитеља и деца су добра и разумиа, а у родитеља неваљалих и деца су такова. Сретаи је онај човек, коме Бог да, да научи читати и пнсати н све да разуме, што чита у књизи, и који је имао доброг учитеља, не најамппка—учитеља, којп тек одседи у школи, што мора, да не пзгуби плату, пего таковога, којн свако детеице, које је његовој брнзи поверено, чнји се