Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 175

ЗАПИСИ ИЗ ПАСТИРСГКОГ БОГОСЛОВЉА. Саставио роктор кијевске духовне семинарије Архимандрнт Борис. Превео Григорије А. Николић свештеник у Митровици. (Наставак). Божанствено установлење пастирског служења.

Господ н аш Исус Христос изабрао је из масе народне за најближе чуваре и проповеднике јеван|>елске истине познате људе, придобивене ВВеговим учењем, — људе обдарене особитом духовном пријемчивошћу, удостојене различитим духовним даровима, и који су се одликовали различитим наклоностима 1 ) Овв изабранике, назване апостолима , Господ је увек држао код Себе; Он је живео и ходио заједно с њима, преваспитавао их и приправљао их за будуће њихово служење. Апостоли су били први хришћански пастири, научени од Самога Исуса Христа. Људи, из средине којих беху изабрани апостоли, бар већина из њих, састављали су дружину ученика и присталица Јована Крститеља, — ово су они исти људи, који су били гладни и жедни истините правде, који се мољаху за долазак царства Божја на земљи, и на таЈ начин били су готови за сретеније и прпмање Спаситеља. Господ је одмах, чим

х ) Неки научењаци (на пр. Мосхајм) мисле, да број аностола (12) има однотпај к броју колена израилских и да се сама реч, означавајући у јеврејском језику апостола, придавалакаизвршним члановима или посланицима првосвештеника, који се шиљаху са важним порукама-, оно, на тај начин, означава, д? је Исус Христос имао права истинитог првосвештеника за јеврејски народ и све човечанство. Употребљавање броја дванаест у напредак у суду заклетих и у другим случајевима, као што се види, ноказује на то, да су апостоли нредназначени да буду представницима народнога духа, представницима целог света у религиозном одношају. Много примера, употребљаваља овог броја можно је наћи како у Старом Завету (Бројеви I, 44. ХН1, 3; Ис. Нав. IV, 8 и др), тако и у Новом (Апок. XXI, 12. 21: ХХП, 2; Мат. XIX, 28).

их Је позвао, ступио с њима у наЈтешње унутрашње општење. Он их је учинио „ловцима људским" (Мат. IV, 18—-22; Марк. I, 16—20; Лук. У, 1,—11; Мат. IX. 10). И заиста, приправљање апостола к њиховом будућем раду беше једно од главних задаћа кратке земаљске службе Исуса Христа. Он их је учио да буду, као и Сам што је, нравствено — чисти, некористољубиви, самоотричући. Не пазећп на првобитну грубост и неспремпост апостола за дело јеванћелске ироповеди, Исуса Христос „призка, нрк« х отАШЕ сдлгк: и ицУидоша кт^. не<и8. II соткори дклнддесАтс, Да К8Д$ Г ГК С Г К НИ/И Г К И ДЛ П0СкШП"К Н\"К пропок^кддтн" (Марк. 1П. 13, 14). Он их ј"с научио, како се ваља молити, живити свето, чувати постове, светити суботу не у јеврејском, него у хришћанском смислу, како од јудеја да постану хришћанима, да љубе све људе п да се клањају Оцу. Ои их је шнљао на мисију проповедања и дела милосрђа, учећи их и бодрећи и најпосле, по вазнесењу Свом, послао им је Духа Светога, да је с њима увек и да им помаже у проповедању ј "еванђеља свету (Мат. X, 1—8; Јов. XX, 21). У неким одношајима, но овоме, апостоли се показују као образац за све хришћанске пастире, премда у другим одношаЈ*има они стоје одеЉено, на недостижноЈ - висини. Апостоли, сагласно заповести Спаситеља, остали су у Јерусалиму врло дуго времена, — по мишљењу неких научењака, на пр. Гесћ1ег-а, у току двадесет и пет година. Али у сваком случају, они су били у Јерусалиму доста дуго за то, да организују хрншћанску цркву и да је учврсте