Bosansko-Hercegovački Istočnik

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 221

и праведних. За велику службу био је назначен Јован, и за то је био Он велик и по рођењу и по зкивоту. 0 рођењу његовом јавиоје Захарији Арханђел Гаврило. Захарија мољаше Арханђела, да му даде особити знак, да не сумња у његовом сведочанству, и доби знак: Захарија оста нем и био је такав, док се није испунило обећање Божје. Но ето Јелисавета родпла је сина и у осми дан сакупили се у дом Захарије сродници и пријатељи, да по закону Мојсеовом обрежу мдаденца и да му даду име. Био је тада обичај давати новорођеноме име оца или којега од блиских рођака; али Јелисавета мољаше да буде Јован; а када запиташе о томе и оца, тада Захарија, узевши дашчицу, написа на њој: п име му јв Јован и . Одмах за тим отворише му се уста, и уплашени и зачуђени сродници и пријатељи, којп су били ту, чуше пророчку и Богом задахнуту реч од Захарије . . . и ти штјхзчн, пророк-ћ Бмшнжгш ндјнч ^ шиса , нј )(ДИД!ШИ 50 ПјКД-ћ лиц1л1-к ГОЈПОДНИ/Иг, 8г0т0клтн н8тн егш, длти рдзУ.иг гплкн1А лиделп , егш, ко иитлк/ини Гр^ЈСТ. ну-ћ . . . пронсбтити КО Т.И^ И скни [/ШрТИ^И г^даи^ил, ндпјмкнтн ноги ниша н л п ^ т - к /иирж-ћ". . . . Ево каква елужба чекаше необичнога младенца: Он је дужан био приправити пут Господу, дати народу разумети, да је његово спасење у опраштању грехова, и обасјати оие, који седе у тами и сену емртноме. И Јован је испунио наложену дужност. Предвиђајуки службу, која га чека, он држи за нужно да се за њу достојно приирави: у раној младости одлази у пустињу и у самоћи време проводи, епремајући се на рад: овде он жини најстрожијим животом: одева се у кожу камиљу, а храни се корењем биља и растиња . . . Кад се време приправљања за службу свршило, Јован се јавља народу на брегу реке Јордана и громогласно, да сви чују, говори: „гшкајте се, јер се приближи царство небеско" (Мат. 3, 2). Разјаснимо, шта значе речи те п за што је њима Јован почео елужбу своју. Кад је време настануло да се роди Христос, народ јеврејски с несгрнљењем очекиваше обећанога Месију, али појам о Месији у народа тога беше најнеправилнији и унакажен; налазећи се дуго времена под јармом страних и туђих владара, они су мислили, да ће у лицу Месије видети необичнога завојевача, који ће победити цео свет, оеновати своје царство на земљи, на-

гнавши све народе, да плаћају данак јеврејима и сам ће почети да влада над њима, попевши се на престо Давидов. Неправилно тумачећи старозаветна пророштва о Месији, јевреји су и у свештеним књигама налазили потврду свом грубоунакаженом појму. Но они су заборавили, да ће Месија основати царство не земаљско, него царство небеско, вечно, којега се лишило човечанство за грех прародптеља, и да Му за то цредстоји победити не земаљске непријатеље, него ђавола и нород ђаволски — грех, проклетство и смрт. Заборавивши то и очекујући Спаситеља, јевреји су без престанка тонули у греху, нимало не мислећи о покајању; они су били убеђени, да за Месију није потребно покајање, но војна сила, бојна оружја, и др., да с већим успехом узмогне Он да изведе и крају приведе дело, које Му је предназначено. Да измени у јеврејима такав груби појам о Месији, да да народу разумети, да му је спасење не у земаљском господству над другима, него у опроштењу грехова, Јован и почиње проповед своју захтевајући покајања: „покајте се, говори он, јер се приближи царство небеско." Као потомци Аврама, којему од Бога беху обећане велпке милости, јевреји су мпслили, да ће само за своје происхођење од овога праведника, бити спасени. Јован страховито разуверава народ јеврејски, говори им, да су наде њихове, да дођу у царство Месије ради пронсхођења од Аврама, узалудне: ^родите дакле род достојан иокајања и не мислите и не говортае у себи: имамо оца Аврама ") (Мат. 3, 8—9). Пред Богом су сви једнаки; без добрих дела они су исто тако далеко од Њега, као и други грешници; Бог, по своме свемогућству и из камења може подигнути децу, достојну Аврама. У царству Месије биће само добротворни људи, родивши род, достојан поК&ј Много пута био је позив Јованов ка покајању, одвише строг и народ против воље долазио је у забуну и питао Јована: „шта ћемо дакле чинити, да прннесемо род, достојан покајања? Проповедник је од свију захтевао дела љубави и милосрђа: „ који има две хаљине, нека да једну ономе који нема\ и ко има хране, нека чини тако и (Лук. 3, 11) цариницима, који су купили порезу ц угњетавали народ, рекао је Јован, кад су га питали, шта ће они чинпти: „не иштите више