Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 232

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

примио кључрве ове,- да их нама предаш т. ј. цркви. која вјерује у Иеуса Христа рина Вожијег. Знамо, да кључева ових има толико, колико је то самом Богу познато. Овај драгодјени дар, који смо примили, колико да се радујемо, толико и да се чувамо да не останемо ван царства Божијег, да не речемо онда „Господи, Господи, отверзп нам.

Дакле бл. Хр. добивши од Бога кључеве, кдо тврди аманет Вожији из руку његових, за нагае спасеније, молимо му се да нас научи, како биее сподобили отворити себи врата радоети у вјечноме царству славе његове. Амин. У Фочи , говорио Тодор Кандић евегат. на Петров-дан 29. Јуна 1890. год.

ВЕСЕДА НА В0Г0Р0ДИЧНЕ ПРАЗНИКЕ.

Као Хришћани знамо, како благословен беше рад Христов на земљи. Поучити и уверити људе, да је свет дело руку Божјих и Бог да је Отац свију створеља а нарочито рода човечанског; да га упозоримо на љубав и провиђење своје; да му уједно улије љубави према Богу и његовом превеликом провиђењу; да увери људе, да се сматрају као деца једног оца, па као таки, да се поштују међусобно и живе једно за друго, да им најпосле укаже на смисао живота човјечјег, да је ово само спремање за виши, вечни живот, да доброг човека чека заслужено блаженство. О том поучити људе, тиме их упознати и тако их овде ваљаним и задовољним а тамо блаженим учинити, то бијапте Бзегов задатак на земљи, дело, коме је цео живот свој посветио и на којем је радио све до последњег издисаја на крсту, на ком издану на крсту, на ком издану за потврду проповедане истине и спасења рода човечанског. Али као хришћани знамо и то, да И.суе не извађаше своје благословено дело на једном и истом месту, да у земљи Израиљској свуда проповедаше сад овде, сад онде, сад у Зборници, сад под ведрим небом, час у кући, час у храму Јерусалимском своју дивну и спасоносну науку, да је свуда људе тражио и где год их је налазио, објављиваше им реч спасења, велику и значајну реч: Бог је ваш Отац, и кад сте ви Бзегова деца, то ће вас примити у своје небо пуно блаженства. Па у Његовом путу, проповедајући своју ушузвиену науку, прпми га једна жена по имен

СЗтк-ки^лк^к ж! ИЉ-ћ рсп еи: /Идрто, /Илрто ГНЧШ1НГА И /ИОЛКИШИ Ш /ИНОЗ^ : бдино Ж! (!Тк нл потр!кУ. Жарул жг члгтћ МЗ" кри, ЛЖ! Н! ШТИ,И!ТГАШ И!А ". (ЛуК. 1. 41 42). Марта у дом свој. Она имађаше још једну сестру по имену Марију. Шта су обе сестре радиле, како је Исус једну благо опоменуо, а владање друге нарочито одобрио, то смо чули из прочитаног св. јеванђеља, чули смо дакле, шта да као Марта не чинимо и у чему да се на Марију угледамо, па да постигнемо признање Спаситељево, да боље изаберемо и небеско блаженство не изгубимо. Задржи мо се на данашњем св. Јеванђел>у и добро размислимо: 1.) ПГта не треба да чинимо као Марта и 2.) У чему да се угледамо на њезину сестру Марију, да се за небо сиремимо и једном га, постигнемо. Да. небеско царство једном постигнемо, не смемо као Марта поклањати и сувише бриге земаљскоме и привезати се за земаљске ствари. Истина са свим отрести бриге око земнога и временитих ствари, то никако не можемо. Докле год живимо на земљи, докле год смо становници овога света. то ћемо имати својих потреба. које ћемо дужни бити подмиривати. Нама треба хране одела и крова, ово нам је неопходно нужно сваки дан а без бриге, муке и труде не можемо ништа постићи.. Ко скрсти руке, на «е не брине и не труди. тај ће трпити оскудицу и беду, па да је с почетка и имао врло много. И најлепше имање, и највеће богатство најпосле не може залећи, кад се непрестано троши. а ништа не додаје. А како ће бити тек онде, где нема великог имања, где нема богаства ? Зар се нећс наћи уз безбрижност и немар оскудица и сиро-