Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр 237

У уторак 23. маја, бно је даи растанка са људнма, који толнко обоасавају свога Пастиреначалника. Раним јутром, кренули смо пут Пљеве преко Стројица, Попужа и Драгнић Подова. Пут је био каменит, но ипак доста лијеп и раван. Око 8^2 сати стигли смо у прву пљевску махалу Олиће, ђе нас је народ дочекао и кафом и ракијом послужио, а .послије смо кренули на један лијеп брешчић, у средини села, и ту је свршено богослужење — свештање водице и очитане су молитве за љетину. Овдје је било окупљена народа око 300 душа. Послије молитве сјели смо за. ручак, те пошто смо се добро поприхватили н о љубав и добро расположење поштених Пљевљана увјерили се, кренусмо смо кроз Муичиће на сарићку ћупрнје, ђе су нас готова кола из Јајца, од црквеног одбора припослана, дочекала. До Царевог моста пратио нас је скоро сав збор из Пљеве, међу којима је и доста пјешадије било. Ишло се преко њива иизраслих усјева. На многим мјестима, застављали су људи митрополита, да њих и мјеста њихова благослови. Овдје наш протођакон запитао је једног тежака, који Је пјешице уз коње трчао, „јеси ли се брате, уморио ?" — нашто му је он одговорио: „ нијесам госчодине, наши су дамари сада оживљели, исто онако, као у косовског јунака Орловића, Лавла, кад га је косовка дјевојка вином нпиојила, само кад смо дочекали, да свога владику живи очима видимо !" Код хана, до ћуприје моста царевог, Високог Поглавицу црквеног дочекало је доста народа из парохије Герзовачке и, иошто је ту био краћи починак, свештенство и народ још једном цјеливао је св. Архипастирску десницу и, с овијем слава дочека и пратње прекинула се. Н>е-

гово Вис.окопреосвештенство сјело је са нас дводвојицом у кола и одјездило преко Језера у Јајце, ђе смо стигли у 4 сата по подне. Ту вече посјетио је госп. Митрополит котарског престојника госп. Јакубовског, нашто му је он и вратио посјету у хотелу. Сутра дан испраћенп погл. госп. престојником. протом Јованом Пећанцем и парохом јајачким М, Глушцем до жељезничке станице, равно у 8 сати, пошли смо у Сарајево, ђе смо тај дан, 24. маја, у вече здраво и задовољно стигли. Овај крај и парод, кога је његово Високопресвештенство извољело своје високе каноничке посјете удостојити, мени је познат још оа, 1892. године, пошто сам за пуне 2 ] / 2 године међу тим свијетом као њихов свештеник нроживио. С тога ми је и саму много било до тога стало, да свијет учини своју дужност према љубљеном своме Архијереју, кога право није видио од својих 20 година. И учннио^, је све како ваља и треба. Ја сам се увјерио, да је Нзеговом Високопреосвештенству тај пут годио и да се је с добрим здрављем и расположењем у своју резиденцију повратио, и ако је то био пут од најтежи, куда је досад Високопреосвештени Архипастир пролазио, посјећујући цркве и народ своје простране Архидијецезе. Хвала нека је народу, који тако лијепо зна уважавати достојног поглавара св. нам цркве православне. Живио такав честит, побожан и гостољубпви народ!! Дај Боже, да здрав и напредан увијек узмогне дочекивати тако високог госта, коме нека Господ продуљи дане и године живота, како би и на даље могао своју духовну паству посјећивати, учити и на свако добро упућивати. Д-

Р А 3 Н 0.

Јазна захва /ЖОСт! Висока .земаљска влада благоизволела је дати на поправку наше православне цркве у Рудоме 670. фор. а вр. уз које ће околни народ потребни материјал да примети што се тиче крова и осталог; поред тога благоволела је дати још за потправку парохпјалног дома 200. фор. за које се изриче најтоплија благодатност високој влади земаљској на указатој

милост, а тако и народу, који подпомаже своју богомољу !! Живила висока земаљска влада!! Рудо, 27. маја 1895. У пме црквене опћнне Михаило Ранковић парох — еинђел и вјероучитељ.