Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 300

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

који се развија 100 год. има право на да.БИ живот од 400 год., а који се развија 40 година има право на живот још 160 година и т. д.;дакле код свакога, доба зрелог делења има обухватати остале четири петине века. На основу тога закон Божанске правде, у различитим дужинама века човрчијег ипак на јавне делове дели сво благо живота у свима засебним узрастима његовим; тако дакле прву петину од целе дужине века свога проводп човек у развитку и физичком и у приправљашу за савршени како телесни тако и душевни живот, други петину проводи човек у првом делању свежих сила ума и воље, у делима испитивања и истраживања, трећу у зрелом добу живота свога, у спокојном н плодоносном раду свију душевних сила својих, четврту у првим годинама старости, у животу искуства и савета, пету у старости и потпуној немоћи свих својих сила. Ко мање живи у добу, ка л.а му ум и но.ља у најбољо] снази раде, тај се и мање спремао за тај живот, а што је такође важио, тај мање година проводи у добу старачких немоћи и патња. У историји скраћивања дужиие века човечијег поред све постепености у 1веном току, не можемо, да не приметимо и оне моменте, у којима се нарушавао правилан ток скраћивања живота човечијег п тп ванредни моменти упућују нас, да објаснење њихово потражимо у особном деловању свемогућег Госттдара над животом и смрћу човечнјом. Епохе умањавања дужине века човечијег једнонремено су се догађале са свесветским велпким превратима и догађајима у судби света и човечанстна, који такође бејаху дела особеног н необичног премисла Божијег, као што бејаху на пр. потоп, зидање куле вавилонске, призив Аврамов, давање закона

Мојсеју. У интервалима ових догађаја скраћивала се дужина века човечијег, али не саразмерно према дужини преживљенога времена, до иотопа дакле у течају од две хиљаде и двеста педесет година, човечпји жпвот није се скраћивао, после потопа дужина живота човечијег одједаред се смањује са 900 на 500 година; овај прелаз по своме брзом и изненадном наступању сасвим је неприродан, а^и је уједно и врло важан, јер наступа ского уједно са великом казном и потресом целога света —- потопом По томе од потопа па до зидања куле вавалонске, дакле у течају од 600 годпна. живот човечији се скраћује још са 200 година (34 године од етотине) н одређује се на 800 година. Од зидања куле вавплонске иа до прпзвања Аврамовог — у течају од 600 година — човечији живот не губи 200 лего само 120 година (20 год. од стотине) и одређује се на 180 година. Од Аврама до Мојсеја, дакле у течају од 430 годпна скраћује се човечији живот само са 60 годипа (мање од 15 год. од стотине) и одре^ује се на 120 година. Од Мојсеја до Давида — у току од 450 година -— живот човечији скраћује се још са мање, дакле само са 40 година, (т. ј. мање него 10 год. од стотпне), кад узмемо да је дужина човечијег века, у Давидовом добу округлпм бројем и зиосила 80 година 1 ). Затим у течајускоро од 3000 год. дужина х ) Бивало је и у добу Давидовом а бива и данас, да људи доживе до 150 година и нешто више; али су те реткости тако необичне, да их не смемо ни узимати у обзир ири определивању средњег броја дужине нашега века, нето тако, као што се не мозве у обзир узети ни живот одојчета које само један дан прежлви. — Наука, која се бави испитивањем човечијег организма, доказуЈе, да би човек и данашњим даном могао по склопу свога тела живети три пут толико колико садд. преживи; али поред данашњих услова за живот чевек живп само трећину онога живота који би био у стању преживети.