Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 308

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

тобом, који улазиш на службу у божји виноград, у кућу Гоеподњу, који ти даје на управу евоје имање — св оју чељад! И не ћеш ли се бојати онога, који ти је то дао с повјерењем, п којп ће ти плаћати заслугу ? Хоћеш ли се потрудити да од мањега примања начиншп веће и од мањега повјерења задобијеш веће у дому газде — Господа — својега? Хоћеш ли се не бојати господара свога, кад станеш на зло употребљаватп његово повјерење и доброту његову, расипљући немарно његово имање, које ти је предао у руке, да с њим управљаш? Вјерујући да је господар твој властан наградити милошћу и не милошћу свога слугу, према заслузи, не ћеш ли радити све оно, што је за тебе боље? Хоћеш ако нијеси безуман, а кад би био безуман не би требало ни да тамо идеш. Ето, тако је и са свештеником, слугом Бога з+снвога, у божјој цркви. Чуј како вјечни Отац, Господар цијелога свијета, страшно пријети свакоме свештенпку који се Њега не боји, који не чини по Његовијем светијем заповијестима. „И тако сада вама је ова заповијест, свештеници, ако не послушате и не ставите у срце, да дате славу имену мојему, — тада ћу пустити на вас проклество и проклећу благоелове ваше; и проклех их, јер не стављате у срце ... II познаћете, да сам вам ја послао ову заповијест, да би био мој завјет с Левијем — вели Господ над војскама. Завјет мој за живот и мпр бјеше с њим, и дадох му за то страх, јер ме се бојаше и имена се мога стуашаше и1 ). Па шта мислиш, је лп корисна човјеку вјера кроз коју долази бојање Бога? ИТта ја велим само бојање? долазе све врлине, на име потпуно испуњавање божијега закона. Свештеник, који се боји Бога, има љубави према Богу, а кад пма љубави према Њему, онда се не бојп ни чега, „јер савршена љубав пзгони страх на поље" 2 ). Дакле, видиш ли како то бива? — Из бојања Бога, пониче љубав према Богу, која је у томе, што човјек чини само оно, шта воли Бог, а уклања се од свега, што Он забрањује да се чини, бојећи се за то казне; а љубав опет уништава страх, јер ко не чини противно заповијестима (а то је љубитп Бога), нема се чега

1) Малах. П, 1., 2., 4. и 5.; срав. 5. књ. Мој. XXVI,

14. и дал>е; 3 књ. Мој. ХХХШ, 8. 9.

г ) I. Јован IV, 18.

бојати. А ко таквога страха нема. нема нп другога. Јер ко не гријеши Богу, тога не могу засграшити никакве биједе ни муке, па ни сама смрт, јер га Бог чува због праведности. Него такав све више напредује у добру, п шта год чини у божјему страху, све му иде на добро. Блажени Павао вели: „А знамо да онима, који љубе Бога, све иде на добро, који еу позвани по намјерењу" 3 ). Дакле сваки који се Бога боји, тврд је у ономе, шта чпни, јер чини, шта вели Бог; он је као темељ основан на станцу камену. Божји страх или бојање . Бога захтијева се од свакога хришћанина, јер му он „додаје дане . . . чинп га јакијем у поздању, да ће наћи извор живота и очувати се од смртнијех пругала" 4 ). Псалмопјевац вели: „Благо човјеку који се бојп Господа, коме су веома омиљене заповијести Нзегове" 6 ). А много више захтијева се од свештеника, којп моли Бога за помоћ и благодат божју за многе; јер ко спомиње име Господње, мора се удаљити од свега, што би могло бити узроком, да се Бог разгњеви и за то да му молитве остану без корпсти за оне, за које их приноси. Свештеник, бојећи ее Бога ириближује се к Богу, а тако сазнаје за његова неизмјерна добра, која Он даје онијем, -који се боје имена Његова. По томе, такав свештеник, може ли имати стрпљења и мира у срцу својему, кад међу људима, који су му данп на управљање, виђа и таквијех, који, научени кроз много гријешеље, немају ни мало страха божјега у срцу својему, па свакога часа преступају божје заповијестн, чинећп угађања пожудама временога живота, а на вјечни и не помишљају? Хоће ли он бити равнодушан према људима којп већ јавно чине неваљала дјела? Неће лтт он узети све кораке и мјере и начине у свакој прилици, да одврати своје људе од гријешења. и да их научи, да познају Бога и Нзегова добра, која се дају онијем, који испуњавају Његове зановијести, а да осјете грке пошљедице својијех гријехова? А, реци ми, хоће лп тако и с таковом вољом чинити и онај нопо, којему је трбух Бог , и чаша свијест ? Признаћеш и рећи право. Па добро. Онда имај и ти божји страх у срцу својему и бићеш беспријекоран. в) Римљ. VIII, 28. *) Прнч. Сол. X, 27.; XIV, 26. 27. *) Пс .1. СХП, 1.; СХ1Х, 16.; XXXV, 47.; 1.ХХ, 143.