Bosansko-Hercegovački Istočnik

Ов. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 335

хоћеш, — уби ме већ најбоље одмах, него да тако тиранишеш!" Али Бог обично такове људе казни: помаче му кола, убогаљи се, — за то, што није умео поступати са марвинчетом. — И с тога љуби, синко, и брини се за своје животиње као за помоћнике у рад^ твом. Сваки дан пази и надгледај сваку животињу — да ли је здрава и има ли све што јој треба; умиљавај се њој, јер она то воле, поразговарај с њом, јер јој је мило, кад је газда викне ласкавом речи, премда не разуме твоје речи, али разуме з,оброту твоју, — она ти се приближи, шже те, значи, да те љуби. Камџија нек је у рукама слуге твога, алн не на телу стоке ц марве твоје, изузимајући ретке случајеве, у крајњој нужди. — Ја се увек возим без камџије како хоћу: брзо, онда брзо, полако — онда полако, коњи знају мој глас и разуму — како хоћу да се возим: да ударим коња камуијом ннје ми у дугаи. Кад се пењем на брег спђем с кола и Ггустим коње лаганим кораком; попевши се до равнпце, пустим их да се издувају и. на равиици нх потерам; за то ннкад нпје било код мене коња сипљајиви или слабих на ногама. Догоди се п мени, да имам коња с ма'ном неваљалог; таквог ја продам, алп никад не обманем купца, но му кажем наиред каква је у њега ма'на и дам га јефтиније, да се купац не може на мене нотужнти и пожалити: обмана је — грех пред Богом ц срамота пред људима.

Највише се треба бринути рани за марву, више него о лебу за самога себе; гато вигае будеш имао хране, ти ћеш више држати марве, тим ћеш више иматм ђубрета, тим више хлеба. На паши држати марву није рђаво, али боље је држати у штали целу годину, пуштајућн је кад-и-кад да се проигра на поље. Онда стока не расипа драгоцено за тежака — ђубре, и о'д свег стада остаје ти ј;убре код куће, а летње је ^убре — двапута боље од зимскога. Остаие ти за лето доста сухе хране и ту помешај са свежом, пола провенутом детелином и подај марви: марва ће ти бити сита и здрава, и сво Јубре остаје ти код куће, не ће се расути по пашњацнма н не ће пропасти онде готово без користи. А ^убре, то је данашње богаство . . . Добро је рекао на ову изреку покојни паш свештеник Андријн Левицки. који је имао такаво газдинство, да су шта више и спахије долазиле к њему да виде и да се науче. Дошла једанпут к њему господа баш за саму ту ствар и питају; каквим начином ви, молим вас, на 50. јутара да зарадите таково богаство и да стечете такав иметак? А он их је узео под руку, довео у марвену авлију, у којој је била дубока, патосана каменом јама за ђубре, покаже је и каже: „Видите, господо, ето одкуда добивам злато, чисто чнстацко злато!" То и теби кажем: ђубре је злато! Побрини се за Јјубре и свим га силама умножи, пази С&МО Д 8 ј Г& МНЛО немаш. (Наставиће се).

ДУЖИНА ЧОВЕЧНЈЕГ ВЕКА У ПРВОБИТНОМ СВЕТУ. С рускога превео: Р. Ст. С. Илкић, учитељ. (Свршетак).

Сами п најпростијн услоки за човечији живот захтевали су, да човек онако дуго-

вечан буде у допотопном свету. Ради тога, да би човек живео на земљи, завладао над