Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 339

колена потомства свога 1 ). Никакви мртви споменици и никакве књиге људске нису у стању заменути живу беседу, са таквим човеком, о познавању воље Божије, о изучавању правога Вогогтоштовања и усвојења живе вере у обећано спасење. Чији савети могу бити убедљивијп од савета овога човека, пред чпјим се пажљивим оком извршио преврат сопствене судбе и судбе четири своја поколења и који, да би потврдио своје савете, имао се једино позвати на своју сопствену судбу и судбу праведнога Авеља те грешнога Каина ? Мииедеил који се лично разговарао са Адамом, умро је тада 1690 г.), када је Ноју (ро^. 1656 г.), последњем патријарху у допотном свету и уједно првом после потопа, било 34 године. На тај начин су последњи људи пред потопом слушали повест о постању света, о невином стању човека, о његовом паду и подигнућу, о његовом разговору с Богом и т. д. и т. д., из уста онога човека, који је сам говорио са Адамом. Ово благо које је Адам о божанској истини чувао, могло је прећи на Ноја и савременике његове преко јединог Малелеила. На који начин и којим би се среством могло верније сачувати и свежије и живље предати потомству ово важно предање? Ноје бејаше чувар првобитних предања о светој истини за послепотогшп свет, по Божијем откривењу бејаше он проповедник покајања допотопном свету, сведок страшнога потреса овога света и истреблења нечастивих потопом, претставник обновљенога завета Божијег са људима и новога благослова датог свету и човеку, — он је живео 350 година после потопа (умро 2602 г.) и видео, је својим очима такоЈје четири поколења у своме *) Ста — оин, Енос — унук, Кајинан — праунук Малелеил — прапраунук; Малелеил, имађате 136 година, када је Адам умро.

потомству 2 ). Син, који је ро^ен пре потопа? и који бејаше сведок великих дога^аја и суда Божијега над човечанством, прејамник, свих првобитних предања и светих истина, из уста својега оца, умире на неколико година (2458 г.) пред смешу и разделење језика и народа (која бејаше после 2787 г.). Евер који је са Симом говорио умро је 3157 г.) после расејања људи, на неколико година до Нахора (рођ. 3179 год.), који бејаше деда Авраамов. На тај начин су људи за доба зидања куле вавилонске знали св. предање о откривеној науци п откривеном Богопоштовању и о казни људи за њихово неваљалство, само из других уста од потопа, од тада и бејаше код њпх врло живо предање о предстојећем расејању људи по лицу земље на основу Нојевог пророчанства. (Вмт. 11. 4.). Доба Авраамово ово све зна из четвртих уста. Како на близу стоје ови прејамници по живоме предању из уста једнога поколења у уста другога, ма да су по времену јако удаљенп. Поред онаковог дугог живота, на 3000 година долази седам — осам живих и непосредних прејамнмка! Како то важно бејаше гледе чувања иетине и Богопоштовања при тадашњем местноми друштвеном јединству целог рода људског! Дужина века човечијег скраћује се према приближавању човечаиства ка оним врем^нима, у којима се појавпла потреба на засебна откривења Божија у изабраном роду Авраамовом и обратно — појавила се потреба, да се изабере засебно племе, које ће у изворној чистоти чувати стара п прпмати нова откривења и обећања тада, када у оскудици дугога века оскудовало буде и иредање о истини и, када се усљед тога изгубила буде права истина. У Сомбору 3. маја 1895. г. „Когкр«гное чтенУе". 2 ) Сии и браћа му; АрФаксад. Кајинал и Сала.

✓