Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 354

Б-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

Када се окончало побирање добровољних прилога, е онда ти је брате наступило право сриско весеље; коло српско игра од јуначке српске младезки, пак старији и млађи, што но реко Нзегуш — тај српски геније: „по три паса врте се у колу, све би река једногодишњацн!" а опет што нога играча и не може, то га креће српска свирка, српска тамбура, што то лијеио умиЈу изводити, разне игре, попјевке. мелодије, „Српско тамбурашко друшто" са својим врло вриједним зборовођом г. Душаном Мисаљевићем. Сада, ти је брате наступила републиканска код стола и збора управа! Ко хоће за сто да здрави, пије и пјева, ко ли хоће нак у коло да поигра и попјева; пак се и наш преч. г. прото у коло хватао, — да само раздрага још на даље весељс српску младеж! А вриједна општина дубичка. односно одбор, мушко и женско, хоће не престанце да се разлете, како и на који начин да угоде милим и драгим гостима својим ! Тако дична и трудољубива општино! Тако ради и остани на томе правцу, као што си почела, јер ти си млада и још нејака, пак да те види добри Бог; да те виде браћа и друге општине неке наше, доброг примјера ради! Ради гако оиштино драга у слози и љубави, као што си се тада на позорници својој показала, тако те Бог помогао! Врпједно је овђе споменути — да ова општина поред својих других вриједних чланова — има на челу врло честита и вриједна предсједника г. Јанка Мисаљевића и перовођу госп. Јову Субановића, којима у свакоме раду српскоправославне цркв. школ. општнне буди овијем путем изречеиа срдачна и јавна благодарност и признање, — на њиховом трудољубивом и патриотичком заузимању — као цјелокупној српско-

СТЕЋЦП У КОНАВ Ов]је непонављам што је била у средњрму вијеку ж8па коновадкска, а особито здонл-ик гојнџ/ИК . јер сам то навео у УЈе^тки'), па ми је ето само надодатн, да су доста древии Стећци у Конавлима, јер прнпадају иристашама босанске народне ') В. \ г 1ев1шк год. XIV. (1892. — бр. X. — етр. 7.

православној цркв. школ. општини дубичкој а особито омладини српској — око њихова цркв. школског рада и т. д. У то име нека те Бог помогне! Српска варош Б. Дубица памти ће много и дуго овај дан радости своје! Али и гости, који су били у гостима, тога дана српска општина у Дубици, — однијеће собом, врло лијепи српски и братски успомена, да ће се скаки, док је жив сјећати оне искрене братске љубави и изванредног дочека, онога правог српског гостољубља Срба дубичана ! Свака српска кућа тога дана и ноћи, била је отворена и припремљена за дочекати миле госте своје! Све су куће искићене биле српским тробојипцама у знак ове сриске свечаности ! Богу самоме била је угодна овакова свечаност, јер нам је подарио врло лијепо и красно вријеме тога дана! Само по подне око 3 сата врло мало је кИша оросила за 4—5 минута, али то није ништа нас ни у чем помело, него нас је још веселим чинило ! Тако раздрагани гости, пуни миља и весеља, као и братеке љубави, разишли су се у мркли мрак својим кућама, понесавши собом у срцу и души: велику радост и весеље — упечатак правог Србиновог весеља, да причају својима млађима, шта све чуше и видише и како задовољни бише! А. страни неки гости, којима је подалеко било, и на конаку осташе, око којих се исте ноћи окупила вриједна омладина дубичка са својим тамбурашким друштвом, у гостиони честитог Србина — гостионичара и трговца Остоје и Јове Косовића — „код два брата. два коса" пак своје пријатно весеље продужили и у ноћп, кад је дан за овакову свечаност кратак био! Живила вриједна српска омладина у Б. Дубици '■ Прото-поп Жарко.

ЛТ ТМ А (у Далмацији). цркве , те ју је годиие 1251. Иноћентнје IV. прозвао у писму (посданици) иа Требинскога епискоиа: — „Ке^п ЗегуШе пШ, и1 сИсИиг ^гаесогит". — Још прије тога годиие 1062. папа је писао 2 ) архиепископу Барскому: МопахкегГа дио^ие 1л> п ђ Со1еИ (111уг. 8ас.) УП, 18, 19.