Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

В.-Х. источник

Стр. 439

КЊИЖЕВНЕ ВИЈЕСТИ.

Манастир Рача, дарска задужбина-Лавра, написао архимандрит Фирмилијан, ректор биоградске богословије. Књижицапма 48 стр. а штампана је трошком архимандрита Максима, настојатеља истога манастира са сликом му. Дијена јој је 50 п. дин. Ко је рад, да поближе сазна о ман. Рачп и његовом данас добро уређеном стању, нека ту књигу набави. Од истога цијењеног г. ппсца, примисмо и Извјештај о Биоградској Богословији за школску 189' 4 / 5 годину, из кога се види, да је Богословију у тој години посјећавало 17(3 ученика. Бесједа., коју је г. Ректор говорио ученицима у печетку школске године, прештамнана је пз извјешт&ја у засебну књижицу од 7. страна. Примплисмо на приказ књигу Ћ Са пореба Алсксандра АлександровиКа Ш. -руског цара-Ми-

ЈЈотворца и Утасцн и слике из Русије , написао А. Пајевић. Издање и штампа А. Пајевића Нови Сад. Цијена је књизи 50 новч. — Чнст приход ове књиге, намијењен је фонду дра. Ђорђа Натошевића, за удовице и сирочад учитељску, Ради своје интересантности и цијели, ради које је ова ваљана ггњига издата, препоручује се поштованој читалачкој публици и свештенству, да је набави. „До.иишж-ћ приАТ!/1Ђ, и мјесечни часопис за науку, цркву, промишљеност и домоводство. Излази у Софнји (Вугарска) једанпут у мјесепу. Цијена му је 4 лева зз иноземство, Турска лпра рачуна се 23 1 2 лева. Лев је вриједност 1 динара или 48—49 нов. у нашему новцу.

ч и т

Дан 22. Јуни 1895. задао је велику и неизљечиву рану овдашњем уваженом грађанину, честитон србнну трговцу, војводи из бос. устанка 1875 —78. — Госп. Перп Креци, смрћу његовога рано преминулога и незаборављенога му јединца — Пепе. Тек је отац почео уживати у своме даровитом и ваљаном спну . . . тек му је срце почеио V радости пливати, слушајући лијепе гласове о њему . . тек је сунце на његовом небу сијати почело, а Вог и судбина учннише крај. тој очинској срећп и радости. Млади, али ваљани Српчић издану — након двогодпшњег боловања — у наручју свога драгог родитеља. Његово ерце престаде куцати, на превелику жалост тужног оца и на тугу свеопћег грађанетва. Колико је млади Пепа био омилио у мјесту свакоме, најбоље се могло видјети из оног тужног али многобројног и величанственог спровода, какав досље кроз Петровац не прође. Много-

У Л А бројни народ скуппо се је, да и последњом прилпком покаже, колико је љубио младог Српчића. Прво свега ћу да у кратко оппшем живот пок. Пепе и да у неколико опртам оне врлине, којима га је преблаги творац био обдарио. Пок. Пепа рођен је у бос. Петровцу 1880. год. од оца Пере и мајке Саве. Кад му бијаше двије године умре му матер при рођењу његове млађе сестре, за којом он остаде сироче. Отац његов чинио је све и сва, да његова дјечица одраету у што бољем васпитању. 1'акон једне године смрти мајке Пепине, ожсни му се отац по други пут. Колпко је пок. Пспа био послушан својој новој матери, најбоље ће знати, који су видјели колико је ова за њим сузе лијевала и горко нарицала . . . Одрастав васпитан од свога родптеља, евршпо је ооновну школу у мјесту; а за тим I. раз. гимназије у Внограду ; коју је ради порушеног здравља морао прекинути. Проведена година у Виограду највише ]е и учинила, да је он својој бољн подлегао. И ако се је и прије тужио да јс слаб, нпак је био всома прикладан и једар, но она година у Виограду довела га је, да је тако омршао, е се је свак чудио шта бн са дјететом.