Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 409

АП0Л0ГИЈА ИСТИНЕ

или

Прпговор на дјело Р8усћо1о§1е тНИан-е ргоГеввтпе г. Хамона.

Но иропаст Римске Имперпје, као и све друге. данашњим социјално анархистичким прогресистима, иронија је, а религија мрак. Да се покаже свјетлост у свем своме сјају, треба све срушити. Смијешно! „Ерази члк1Ј долишнТе его". Свето Писмо има небројено доказа побијати неправилност нева љалијех људи као што су социјалисти и анархисти, доказујући, све што је створено, да је дјело руку његовијех и све да је добро: Е сачегкда. аже соткојж, докрл с8тћ (Еклес. 3. 11,). Ето, то је јасно^ а јасно је као свјетлост сунца, но анар. хисти неће зато да знаду, уносе и у саме храмове динамите, сами од њих гину. Када неби било војске, ко би савладао и савла^ивао такове зликовце? „Елгодите оуво, гако днјб л8каки с8тк" (фил. 5. 16); \-одитн кадп! достоин^к Е г8 ко всакомт * оугождснији" (кол' 1. 10).

се има постити, а кад не. казује предање. Добро би било овдје споменути разлику, коју Василије Велики чини између заповиједи Господњих и предања: Сада се, говори Он, многи мало обазиру на заповиједи, з цијене више предање. ГГо горама и пустињама асивјети, у пештере се затварати. дневно једном јеети, ' трпити глад и жеђ, подерине носити и т. д. истина предање је од св. Отаца и добру цијел има; али при томе ипак поштовати и уважавати заиовједи Господње: трпљење, истину, смиреномудрост, уздржање, вјеру, љубав и нелицемјерство, без којих с е никако не може Богу угодити. — о"геш н! / И аиј^лго, па рмшТА здпок ^ди Гошоднн, кл (иоуиЈ ,>1[/?. Ж( и лжвш,«. и о^укор/мош,« и рдд^мш^гА ш ч8жи^г влиЈСћ. н( Г1р|'(Л1Л(0. ниж(, Л1Ц( кк жчт1'( гв:о( ко кјктнци и п(П(/г6 жиесгтј, и ни един8 ш котрпжлсг по/138. (Погл. у прол мјесеца августа 17. дана). На другом мјесту то исто говори Василије Велики: пост и бдјење и на тлу лежан.е и све остало, што не проппсује закон Господњи, уважава се пред Христом, јер е предање св. мужева: Н (. лт^чнт-к ж( иж( иел?01 ЦИ рлдн Н( Ејкгвш^нун ТА Ш ГКОИ^Т ј Ж( ЗДПОК^Д^-К !0 Шр('Г!Н1[/И'ћ јккл-ћ е1тг /ио ^чити, л *6ио !Ти рддн пјКЈТ&Јлкнциућ и ост. (Прол. у првл, мјесеца августа 18. дана). (Паставиће се).

Од Јована Шарића, свештеника. (Наставак). Ми вјерујемо у Бога, а противимо се атеистима и анархистима, јер видимо и увјерени смо, да је без вјере и морала живот, као и сагорјели конац, а да би се то очувало, да баш и није војске, она би се морала заводити 1 ) и с њом зло од анархистн чувати. 0 врлинама, а морал је врлина, писали су многи филозофи и научени људи. Чујмо шта вели Гете. Он велп: „Исшориуа човјегишва шказујв нам; да су људи од наЈсшаријих времена вјеровали, да над лриродиа недосшуина (трацедентна) сила господари свијешом, шшо се најјасније огледа у њиховијем козмогоничкијем мјестим«, која су облачили у форми разнијех појава ирирбде, и исказивали у конкретном облику ириче и . „ Током времена све је више и вгпае људски род уздизао се из иримишивнога стања, и међутим се код њега иочело јасније рартш духовно сунце, — разбудише се духови из тврдога, дубокога сна. осјешигие нужду шрком ирескакати иреко многијех козмолошкијех иреиона. шражеЛи свој највеИи идеал, које га и пађоше: Оцч, Учитеља и Избавитеља — нађоше Госиода Свога." „ Дух, као највеЛи организатор у свијегку, живо се кретао у свима обласшима знања и науке, иродукти су његови велики ироналазци и одкриЛа, највеЛе хгтотезе, које бијаху обви-/ене у недогледној иусшој шами, иостадоше јасне, јер ]е дух тежио иоетиЛп исшину, којој га гоњаше уро^ена (иманепшна) човјеку искра духовна. Она га не иресшано иошицагке

и ради чега се пости, то нам

*). Неодричемо научне способвости г. Хамону; али читајући дјело великог и компетентвог војнилког авторитета Конта де Молтке и једнога ума у „Ке\ч81;а МлШеге:" увјерени смо да ће г. Хамон подлећи оштрој Критици г. Конта де Милткс. Писац. 1*