Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 179

Ч И Т Његову Преузвишеност обљубл>еног и најноштованијег Поглавара овијех покрајина госп. Барона Апела снашла је велика жалост. Супруга Бз. Пр. Преузвишена и високородна Бароница Јованка Апел након кратког боловања, преминула је овде 21. маја о. г. Тијело опште штовање Барониде — мајке сарајевске сиротиње и покровител.ице овомјесних женских добротворних друштава пренешено је у Петак 24./5. у Б 1 /^ с. пр. подне у овдашњу римокатоличку катедралу и послије свечаног опијела испраћено на колодвор, а одатле жел.езницом пренешено у КишФалуд код Арада, у Маџарској, ђе је у породи чпу гробницу сарањена. И овој зкалости нашега доброга и најправеднијега Поглавара земал.ског, участвује сво становништво свију вјерозакона, особито у граду Сарајеву, молећи се Богу, да доброј мајци подари заслужено мјесто у вјечном покоју, а уцвијељеном и милостивом Поглавици да снаге, и ублажи Његово супрушко и родитељско срце овијем случајем толико ожалошћено ! Протосинђел Никодим ЛемајиЂ, управитл, манастира Фенека лицем на Спасов дан о. г. утопио се у Фенечкој бари. Неерећа је дошла ушљед несвијести. Бог да га прости! Пок. Нико БошковиЋ из Дубровника један од иајбогатијих далматинских Срба преминуо је почетком маја о. г. Многа добра чинио је за живота не само србима, него ли и другима. Сиротињу је потпомагао без разлике вјере. Имао је многе пријатеље између којих је и наш пок. митрополит Николајевић, когаје пок. Нико у највишој мјери поштовао. Вјечна му успомена у народу, кога је с толиким жаром љуцке љубави волио ! Днв 3. маја о. г. прзселио се у вјечност послијо врло кратког боловања Петар Репац, парох Глинички у протопрезвитерати бихаћком. Покојни поп Петар Репац рођен је у селу Аову од оца Миће који беше такођер свештеник, и матере Деве; не зна се право које годинв!). Када је умро могло му је бити око 60 до 63 године. Како се види у његовом „Свидјетељству" рукоположен је у Приједору г. 1859. не зна се од кога владике 2 ). »). 28. Јуна 1835. г. а ). 1- и 2. Јануара од епиокопа НеоФита.

У Л е. Покојни ноп Петар бјеше један од највиђених свештеника на крајини, а због своје ванредне разборитости и рјечитости, чувен и уважен, не само у својој парохији, него и по свој Крајини и с ону страну међе. У народу своме бијаше љубљен и поштован, да би ми само жељети могли, да многа наша браћа свештеници умједну стећи таково поштовање или управо страхопоштовање, као што га имађаше покојни поп Петар Репац у народу своме. Покојни поп Петар наилазио је у своме животу на многе горке часове, али је у свима тим искушењпма ипак остао постојан и непромјенљив са својим узвишеним и чистим карактером, да су га чешће пута и његови начелни непријатељи због тога уважавали и поштовали. Он није учио великих наука, али су га и учени цијенили и уважавали много, он није био богат, али је и код богатих био примљен тако, као да је био највећи богаташ и капиталиста. Покојни поп Петар бјеше растом један од највиших људи, а здравог и снажног тјелесног састава, да му је ријетко било пара наћи. Право говорећи боловао ни лежао није ни дана, само је на пет дана пред смрт, казивао да га нешто на лијево} страни тишти и да ће умријети. За то се праштао са свима пријатељима и познаницима, а свештеницима у околини поручивао да му дођу на виђење, што су ови наравно и чинили. Пред саму смрт на два три дана нареди он мајсторе, да му начине сандук у који ће лећи кад умре. Многи га одвраћаху од тога, храбрећи га да неће умријети, а многи мишљаху да је помијерио памећу. И збиља он сандук сам измјери, и нагледаше мајсторе како радња напредује. Један пут изнесе ,им из куће плоску шљивове ракије, да се мајстори малко окријепе, па ће примјетити: „Ама људи, све се бојим да ми сандук не ократите." Када је све било готово, он зовне сина и заиште свијећу, рекавши да је већ крај дошао, приђе кревету и леже, те викну гласно присутнима: „Погледајте како јунак умире и смрти се не плаши" ; па у том момонту и не зијевне, него управо заспе. На свроводу његову било је пет свеште ника и то из Босне: Петар Врањеш нарох из Зборишта и Јово Врањеш парох из Добросела;