Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 144

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

Му не прописује чинити тако или друкчије, него смирено се слаже с ЕБеговом вољом. Молитва вере доноси истинито велике плодове; она управља мисли срца ка истинитом благу и пробуђују човечју природу из наравственога сна ;

она продире онде, где никаква друга сила, никакав други утецај не може да продре; она иокреће горе ; она води вол>у и радње човекове од греха ка светости. (Наставиће се.)

0 дужноетима нарохијалног свештенства. Иревео с руско-славенскога П. РафаиловиЋ, свештеник. (Иаставак).

50. Њпорочноу 1 ). Ова ријеч значи, да свештеник не смије имати никаквог порока, нит' дјела хрђавога: да је слободан од обичнпх љуцких слабости, од личних и безобразних, као : убијство. прсљуба, превара и овим слично; да не смију бити подвргнути ни осталим пороцима, којв апостол набраја, него тим супротним добродјетељима мора бити украшен. Овдје се непосредЕго односи и оно, што Титу пише : Подондетт*. КК1ТИ впјскопоу (тсттх презЕ\-теро\|*) праведноб, преподоеио^ (1, 8.) Ова два наслова праведанк и преподокеик, једно је те исто што и непорочен!!, а у опће означавају добродјетељ, која садржи у себи скуп добродјетели, које морају пастира красити. 51. бдннМА ЖЈНМ Л1о 8 жо\|", т . ј. да свештеник може имати само једну жену. Није рекао Апостол, као што тумачи Златоуст, да свештеник не може бити без жене, него, ако жену има, да не може послије смрти њезине с другом у други брак ступити 2 ) 52. Трезвенноу. (Мтјфас&иод — разборит, свијесан.) Златоуст под овом ријечи разумијева будност 4 ) Непорочан бити значи човјека украшеног свима врлинама, човјека праведног. Таквим је назван Захарија и Јелисавета (Лук. 1, 6.); таквим је назван Јов : ИСТИНЖК непороченк, пракеденк, Когочестивт*, оудалдисА ијт всакја лоукавнА веш,и (1, 1.) 2 ) Ове мудре ријечи апостолске не само су саборским правилими и тумачењимн св. Отаца довољно разјашн>ене, него и у 5. глави овог послања иотпуно су протумачене. Ова се добродјетељ за то од свештеника захтијева, да би био уздржљив, те се не бацио у наручје плотским страстима и служио на ругу и срамоту. За то, оженили се свегатеник, не могући се уздржати, по правилу 1. сабора неокесаријског, престаје свештенодјејствовати: „Презвитер, који се ожени, има бити свргнут са чина; ако падне у блудочинство или нрељубу, има се са свим искључити (из опћења) и ставити на кајаље."

свештеникову над стадом својим. Додуше ни тјелесна се трезвеност не искључује, јер много помаже душевној, без које тјелесна замислпти се не може, као што ни душевна без тјелесне. 3 ) 53. ЦФлО/ИО^Дроу (Емср^оаоутј) Цјеломудар означава човјека, који зна а и може обуздавати сваке страсти, особито похоте плотске. Ради тога често се под цјеломудријем разумијева чистота срца од рђавих и грјешних помисли и жеља. (х) сердца во ис\одат прелкжод ^кжшл и ост. (15, 19 ; Мар. 7, 21,22, 23, 4 .) чиетота у очима, устима и у свима чуствима и тјелесним побудама 6 ). Овдјесеубраја и уздржљивост (еур^аттј.) Тит. 1. 8.). Јер уздржавање или умјереност у јелу и пићу дио је чистоте. Ако уздржавање узмемо у опширнијем смислу, то онда значи не само од јела и пићч, него и од свих страсних скдоности као што и Златоуст тумачи 6 ) И по томе уздржавчње у опширном смислу узето није ништа друго, него цјеломудрије или здрави ум, који није потамнио од хрђавих тежњч, а особито од хрђавих тјелесних тежња, које ум и срце највише помрачују и навлаче их на зло. 54. Цјеломудрију или уздржавању противни су пороци, блуд, прељуба и овим сл. 7 ). 3 ) Сам Спаситељ побуђује нас како на тјелесну тако и на душевну: Дд не «)ТАГчак5т г к сердца ваша №БАДеНЈеа1К И Ш/М1СТВ0Л1К (^У |г - 21 > 34 > 36 -). наводећи: Еднте о\ј-еш на всако вре.ИуЈч л^л/МцесА. А Петар оружавајући нас против дјавола, препоруча нам трезвеност и бодрост (I. посл. 5, 8.). 4 ) Ешср^ОООуУ), као шт0 Златоуст тумачи у 20. бесједи Ром., значи човјека који има здрави ум. 5 ) Бл. Двгустин : „Не говорите, да имате чисто срце, ако немате и очи. Нечисто око знак је нечистог срца. Св. Јован Златоуст у 3 књ. гл. 4. о Свешт., говори; „Због тога мора свештеник тако бити чист, као да стоји на небу посред онијех сила." 6 ) Истог наранств. учеае 2, на посл. Титу.