Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 254

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

Теодоеије је веома чеено и богоугодно поживио 94 године. Умро је у Сухаји 25. априла 1821. год. НеоФит Хајдуковић, јеромонах. Рођен је у еелу Радучу (мислим еигурно у Лици?) 4. Фебруара 1766. год. у Рмању поетрижен је за монаха 1785. год., исте године рукоположен 1е у Сарајеву за јерођакона од епиекопа Иајсија. За јеромонаха произведен је у Пакрацу 1797. год. од епископа Кирила Живковића. Умро је 1840. год. НеоФит је био врло храбар и добар борац. Прославио се је, као четовођа 1809. год.

— У овај мах, оволико о постриженицима, споменутих манае.тира. Ако Бог да здравља, и мој ме светитељ св. Крстител, — Јован помогне, настојаћу, да прикупим имена калуђера и других манастира у нашој епархији. — И овом приликом молии сваког, коме је што познато о приликама наших српскоиравославних манастира, а спомена је вриједно, да се потруди, забиљежи, па у наш „Источник", пошаље и тако од заборава сачува. Ман. Гомионица на дан св. Саве II. 1896.

Часови побожног размишљања. Покушаји Том. А. Братића, парох.-капелана.

I. Дарвинизам и научне истине. Посматрајући човјек свијет и разне појаве пхто се у свијету догађају, морају га исто толико занимати, колико и најбољи иозоришни комад са врло великим заплетом, јер у истини свијет и јесте велика бина, на којој човјек увијек виђа нове и занимљиве појаве. Кулиса те бине јесте непрозрачни вео, кога човјек сам не може уклонити и свијету очигледно преставити сцене, што се иза кулисе дога^ају. То је у власти највише силе, која је покретач свих тих појава и која се зове Бог. Разум човјечији није у стању ни за длаку подигнути тај вео и уздући се до толике висине, да схвати све појаве што се у свијету дога^ају, а још је мање у стању да би могао наћи какву неправилност у тим појавама, јер је човјек тако|>е дјело те највише силе, а разум његов, јест одличије, које му је та највиша сила подарила. Узроке разним и чудноватим појавама у свијету Бог је открио човјеку у религији, и ако човјек живи у тим границама њему ће бити све јасно, јер ће свакој

појави наћи узрок у свемогућности највише силе — у свемогућности Божијој. Да би човјек био потпуно савршен и слободан у своме раду, Бог му је дао, уз разум, још и слободну вољу, те разумом може правилно разликовати добро од зла, а слободном вољом, сам одредити свој пристанак на једно — на добро или зло. — Прекорачи ли човјек границе религиозности и узме ли за сиже свога испитпвања оно, што није у стању испитати, онда је то највиша импертиненција, од његове страпе, а тим више ако продукт тога свога посматрања публикује, као непобитну истину. Такових људи било је у сва времена,, али је особито у њима ботат наш вијек, јер су се у њему појавиле читаве групе испитивача, који су са својим исхштивањима дошли у екстреме, те негирају опстанак највишег бића — Бога и понизују своје човјечанско достојанство. Од свих тих група и теорија, најсмјешнија је теорија, која је у науци позната под именом „дарвинизам", а њезине се присташе с' њоме размећу, као са „научном истином."