Bosansko-Hercegovački Istočnik

°тр. 258

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

Фактум, да је Бог сам, створивши животиње, потчинио их човјеку, 9 ) те већ човјек по тој надмоћности у стању је присилити их на послушност и неке навике. Кала би била истинита теорија дарвинизма, те би животиње имале оне душевне особине, које код њих налази К. Кунис, други би био поредак у свијету, а не оваки какав је данас. Када би животиње имале „разум" и друга душевна својства, која има човјек, да ли се не би и оне у „борби за опстанак" послужиле тим својствима. — Човјек по својој особини „расу^ивања" ц „самосвијести" спрема ее за своју будућност, приправљајући нужне ствари за своју егзистенцију. Да ли и животиња са тим особинама не би купила себи крму е ) Битија, гл. 7. сх. 26. и 29.

и градила станове за зиму? Разум би јој казао, да измишља себи ору^а за обрану и нападај, или разне справе и машине за лакши живот, али о свему томе неманишта, јер животиња нема „разума", нема моћи расу^ивања. мишљења, а нема ни маште. Она има једини Богом дани природни нагон или инстикт, који се код ње нб може уништити ни усавршити. Све се животиње по томе нагону управљају и он је подпуно довољан за њихов опстанак, Већина животиња не води никакве бриге за свој опстанак у дане зиме и студени, јер немају инстикта за то, пошто се човјек не брине, као: пољски мишеви, пацови и др. прикупљавају храну за зимннцу, јер инстиктивно знају да ће им требати. (Наетавиће се).

Одговори римокатоличком „Балкаиу'\

У V. свесци нашега листа рекли смо кратко о горњем листу, који је узео себи за важну задаћу, да нас православне сједини са римским Папом; а сад ево доносимо одговоре органа двију српско-православних цркава, и то/. „Српског Сиона" и „Гласника" Православне ДалиатинскоИсторијске Епархије. „Српски Сион" под насловом: г Балкан, Пжгово јединсшво и Олога и пише ово : У Загребу је ономад изашла из штампе прва свеска пре два месеца наговештеног „Балкана". Штампана је латиницом, а засебно и ћирилицом. Издао ју је „уз судјеловање многих пријатеља сједињења цркава", Др. Александер •ал. ЈзрешНенски. Остале свеске излазиће тако исто латиницом и ћирилицом „на становито вријеме" ; сигурно, кад издаваоци пронађу за потребно. Новчани услови томе сметати неће никад. За то нам јамче средства, којима може располагати „опуновлашћени апостолски комисар", који је именован по папи Лаву ХШ. у особи надбискупа врхбосаноког, пресветлог госп. ■Јосифа ШтаЈлера, који је такођер међу изда-

ваоцима „Балкана", управо покретач, покрови_ тељ и инспиратор његов. Садржај прве скеске „Балкана" овај је: 1. задаћа „Балкана" од Др. Брешћенског; 2. Јосиф , надбискуп врхбосански и апостолски комисар, Србима: браћи од нас растављеној братски поздрав: 3. Источни обреда и света столица, од Лектора , 4. Лав папа ХШ. и Антим патријарх цариградски од Др. Бонавентура ; 5. Путна цртица (Јединство старих Литургија) од ■— ? ; 6. Устројство цркве Исусове за прва два вијека, од Др. Бонавентура; 7. Преглед источне цркве у Аустроугарској монархији, од — ?; 8. Црквени обреди и кршћански обичаји, од Матеја Пајића; 9. Аутономија ерпско-нравоелавне цркве у Хрватској и Угарској. Као што видимо, све лепи и невини наслови; па и примамл,иви за православне, а особито православне Србе, којима је „Балкан" непосредно баш и намењен. Биће, можда, прилике да упознамо наше читаоцима са подекојим деловима тога „комисарског" „Балкана", са њиховом „стварном, објективном", истинском вредности, односно тен-